– U tih pet setova zamalo nismo svi pali. Ja sam posle drugog bio na ivici, kondicija mi je bila loša, jer zbog bolesti nisam trenirao skoro nedelju dana – priseća se revanša polufinala Kupa Srbije srednji bloker Andrej Rudić: – Kada je sve krenulo nizbrdo u drugom setu, pomislio sam zašto sada. Onda nam je u jednom momentu trener rekao “Kada se čovek bori za goli život može da iščupa i radijator iz zida”. Izašli smo na teren i jedan drugom smo stalno govorili” Hajde čupaj taj radijator iz zida”. I isčupasmo ga na kraju. 

I istina, tako su crveno-beli momci i izgledali na terenu, baš kao da najveću snagu, najjaču emociju ulažu u svaki poen, svaku loptu, a sve za jedan cilj – plasman u finale. Bilo je to veče koje je, uz osvajanje Superkupa, obeležilo prvi deo sezone jedne nove Vojvodine.

– Stvarno je neverovatno šta smo uradili i treba nastaviti ovako. Biće jako teško, no mi volimo izazove. Bilo je kikseva, ali smo mnogo toga žrtvovali. I uvek smo se borili i davali sve od sebe. Da smo malo iskusniji bolje bismo prolazili protiv onih, na papiru, slabijih ekipa – kaže Rudić.

Kada je ekipa krenula u avgustu u jednu novu priču, o ovakvom ishodu na kraju prvog dela sezone, sanjalo se samo u najhrabrijim snovima. Međutim, bila je Voša dovoljno hrabra da snove pretvori u stvarnost.

Iščupali radijator iz zida

– Znali smo šta želimo, znali smo da ćemo raditi i boriti se, ali nismo baš imali pojma kako će sve to da izgleda. Sećam se da je direktor Salatić na okupljanju rekao da osvajanje trofeja neće biti prioritet, ali da će se u zavisnosti od rezultata ciljevi menjati. I to je tako kad nosiš dres Vojvodine. Veoma važan segment svega što smo uradili je hemija koju smo stvorili već na početku. Iz dana u dan, na treningu, zajedno sa stručnim štabom, rastemo kao grupa ljudi i to prenosimo na utakmice.

No, izgleda da Vošini momci nisu preneli energiju samo na teren, nego i na tribine. Svojim odnosom, ponašanjem, borbom i srčanošću osvojili su simpatije navijača i kompletne javnosti.

– Najlepša stvar koju su mi ljudi rekli jeste to da igramo jako lepu odbojku, te da je pravo uživanje gledati nas. I posle ove utakmice sa Partizanom, ali i pre toga, mnogi su nam prilazili, između ostalog i bivši saigrači. Nedavno mi je Vilimanović rekao da smo zaslužili sve što smo ostvarili i da nas je mnogo lepo gledati.

Igrači su dobili odmor do 2. januara, nakon čega ih očekuje još mnogo rada i novih izazova.

– Potrošili smo i snagu i emocije, pa će nam odmor dobro doći da napunimo baterije. U nastavku nas očekuje manje utakmica. Zato će biti više vremena za trening, što je za mlade igrače jako važno. Želim da nastavimo da radimo dobro, kako trener kaže da protiv nekih ekipa uzimamo taj kiseonik, da dobijemo ono što moramo, a da u jačim mečevima odigramo najbolje što možemo. Da grizemo i da čupamo taj radijator iz zida – veli Andrej i nastavlja: –  Krajem februara nas očekuje finale Kupa i naravno da ćemo da jurišamo na trofej. A da će biti lako, neće. Ja sam srećan što je Mladi radnik prošao. Požarevljani su odigrali dobro i zaslužili su, a tamo su i naši drugari. Nema tu mesta i prostora za opuštanje, ovo je nova priča i moramo biti spremni kao da igramo protiv Peruđe. Kada je liga u pitanju, stalno govorim da nije baš najvažnije koju ćemo poziciju zauzeti na kraju, znam da ćemo se u plej-ofu boriti za svaki poen, kao što smo to činili do sada. Mi smo pokazali da i u gostima igramo dobro. Dobili smo Niš, Karađorđe, Partizan. Moramo biti pametni, verujem da ćemo nastaviti da rastemo i da ćemo igrati još bolje.

Čupaj taj radijator

Andrej Rudić, koji je još sa nekolicinom u ekipi dobio ulogu “starijeg”, bez sumnje je izrastao u predvodnika nove generacije.

– Moram reći, iako smo recimo Bajandić i ja imali manju minutažu prethodnih godina, to nije bilo beznačajno. Jako smo dobro naučili i iskusili šta znači igrati važne mečeve. Stasavali smo kroz to i zato smo sada lakše ušli u nove uloge. Znali smo da smo mi ti koji treba da povuku. Mlađi grizu za nama i to je to. Pravi smo tim i to ćemo i ostati. Što se mene tiče, počeo sam super, a sada sam malo pao. Ali, meni je uvek bitno da ekipa igra kvalitetno i da pobeđuje. Naravno da volim da odigram dobro, ali srećan sam ako malo doprinesem i tim mi je uvek na prvom mestu. Važno je da imamo puno poverenje jedni u druge. Recimo, na prvoj meč lopti protiv Partizana, Bjelica me je izblokirao. Posle toga sam rekao odmah Matiji daj opet slobodno. Verovali smo jedan drugom i uradili smo to – kaže Andrej i dodaje na kraju: – Volim da podržim mlađe saigrače, da im pomognem, da im ukažem na nešto i prija mi ta uloga. Znam šta je meni trebalo i šta mi je prijalo. Naš odnos je takav kao da smo svi istih godina. Jednaki smo. Svako je sa svakim dobar, nema loših vibracija. Mi smo jedna velika porodica.

Podelite na društvenim mrežama