Korak nazad kao zalet za više ciljeve – tako se mogu opisati godine koje su usledile.
Pripremajući se za start u prvoligaškom društvu 1966. organizovane su, do tada prvi put, bazične pripreme na Kopaoniku. Učinjen je pokušaj da se ekipa pojača pa su u klub došli Hang i Bogićević iz Sremskih Karlovaca, kao i Kljajić iz Bačke Palanke. Po odlasku Ninkova, Savet Odbojkaškog kluba Student doneo je odluku o prijemu Prof. Đorđija Radovanovića na mesto trenera, a Ninkov se vratio na pola sezone. Međutim, sve to nije bilo dovoljno za opstanak u Prvoj saveznoj ligi. Ostao je utisak da se mesto u eliti moglo sačuvati uz malo više organizacionog jedinstva kluba i, možda, uz malo više sportske sreće.
Neke utakmice izgubljene su sa minimalnom razlikom i to protiv ekipa, koje su bile u samom vrhu jugoslovenske odbojke. Posle pobede nad Fužinarom (3:0) još uvek su postojale šanse za opstanak u eliti, međutim, kasniji porazi trasirali put ka pretposlednjem mestu na tabeli, a time i ka ispadanju iz Savezne lige.
Na juniorskom Prvenstvu Srbije ekipa Studenta je osvojila odlično treće mesto, ispred su bili samo Crvena zvezda i Partizan, a iza redom Radnički (Kikinda), Partizan 2 (Beograd), Požarevac, 21. Maj (Beograd)…
Ispadanjem iz savezne i prelaskom u Srpsku ligu 1967. došlo je do promena u životu kluba, Počele su da jenjavaju ambicije SOFK univerziteta, pa i Uprave Studenta, koja se gotovo i rasformirala. Sve češće je izostajala i materijalna pomoć SOFK, te je usledila i kriza, koja je potrajala. Međutim, ako je bilo krize u radu kluba, nije je bilo u ekipi. Iako su se vratili u niži rang igračima nije ponestalo elana i entuzijazma. Sastav je bio nešto izmenjen, a počela je da stasava i nova generacija iz odbojkaške škole Nebojše Ninkova. Sa dvanaest pobeda i šest poraza Student je zauzeo četvrto mesto na tabeli.
Četvrto mesto u ligi nije bilo tako loše, ali se od Studenta očekivalo mnogo više. Pokazalo se nenadoknadivim i to što se treniralo samo tri puta nedeljno i što su igrači nerodovno dolazili na treninge.. Četvrto mesto bilo je dovoljno da u narednoj sezoni ekipa igra u novoformiranoj Drugoj saveznoj ligi grupa Istok. Najbolju formu tokom takmičenja prikazali su Vasiljević i Otić, ali je bilo značajno i to što je počela da stasava jedna mlada generacija.
Ekipa Studenta je i u 1968. igrala značajnu ulogu u Drugoj saveznoj ligi, ali nije bilo snage i ambicija da se učini nešto više. Nedostajao je jedan korak više na svim poljima. Novosađani su ponovili učinak iz prethodne godine, te su opet bili četvrti sa šest pobeda i šest poraza, ali ovoga puta u ligi sa sedam ekipa. Na jesen je promenjen sistem igranja u seniorskoj konkurenciji, sa takmičarske godine prešlo se na takmičarsku sezonu, pa je odmah startovala sezona 1968/69. Prvi put angažovan je i profesionalni odbojkaški trener Dušan Višekruna. Neki novi klinci su sve više stasavali, ali im je bila potrebna agilnija Uprava. Organizacija skoro da nije ni postojala, jedan čovek brinuo je o ekipi i klubu, večiti odbojkaški tata Duško Popović, koji je pomoć imao i od Petra Bilanića. Njih dvojica učili su mlade i kako se igra odbojka i kako se postaje čovek, usmeravali ih, hvalili, kritikovali, pa i kažnjavali, bez disciplinskog pravilnika, onako neposredno, roditeljski. Popović je bio i predsednik, član stručnog štaba, krečio je teren, nameštao mrežu.
Nakon prvog dela lige Student je bio na poslednjem, desetom mestu, ali je u nastavku sezone uspeo da solidnim igrama znatno popravi plasman. Na kraju je stigao do petog mesta u ligi, ostvario je devet pobeda i devet poraza.
Od 1969. godine generacija, koja je odbojkašku azbuku naučila od prof. Nebojše Ninkova konačno je preuzela potpunu takmičarsku odgovornost. Naravno, neki od tih odbojkaša priključili su se Studentu još 1966, neki kasnije, ali je za sezonu 1969/70. bila spremna ekipa, koja je napredovala iz dana u dan i u kasnijim godinama vratila klub u elitu. Taj tim činili su Mirko Turk, Sava Nadlački, Radomir Dabetić, Jugoslav Spasić, Dragan Klać, Rafael Marković, Borislav Madžar, uz jedinog starijeg koji je ostao Branislava Otića, a povremeno i Miroslava Kovačića i Petra Kuleševića.
Uprkos svim nedaćama ekipa se borila i izgarala na terenu, kvalitet je bio očigledan, ali je uvek nedostajalo nekoliko koraka do ostvarenja takmičarskih želja. Uloga Studenta u Drugoj saveznoj ligi i u ovoj sezoni je bila značajna, ali je deset pobeda i osam poraza bilo dovoljno tek za zlatnu sredinu.
Odigrali su Novosađani mnogo zanimljivih utakmica, a svakako je ostala upamćena pobeda (3:0) u aprilu 1970. nad liderom, a kasnije i prvakom lige, beogradskim Sinđelićem. Kako je zbog slabih uslova za rad otišao trener Dušan Višekruna, ponovo je Duško Popović bio jedini koji je brinuo o igračima. Očito je bilo da klubu treba bolja organizacija.
Potencijal je povrdio i sjajan rezultat juniorske selekcije, koja je na Prvenstvu Srbije osvojila drugo mesto, iza tada velikog Partizana. Crno – beli su sa maksimalnim učinkom (četiri utakmice, četiri pobede) bili prvi sa 8 bodova, Student drugi sa 6 (3 pobede, 1 poraz), zatim treća Sloboda iz Kleka sa 4 (2-2), te četvrti Proleter iz Loznice sa 2 (1-3) i peti beogradski Radnički sa 0 bodova (0-4). Bio je to korak na ovom sutra.