Želeo je Stefan Kokeza ove sezone da priča jednu potpuno drugačiju priču. Posle uspešne prve godine u crveno-belom dresu, momak sa večitim osmehom za ovu je imao nove snove i želje. A bio je i na dobrom putu sa drugarima iz Vojvodine II, odnosno juniorske selekcije.
Zaustavila ga je u tome teža povreda kolena, pa je sa terena morao da se preseli u publiku, odakle zdušno bodri saigrače kao najverniji navijač.
Do trenutka kada se povredio mladi srednji bloker gospodario je terenom pokazajući izuzetan napredak i razvoj. Kako veli, peh sa kolenom neće mu biti prepreka na putu ka uspehu. Prihvatio je to samo kao mali korak unazad, da uhvati veliki zalet i nakon oporavka nastavi gde je stao.
– Ovo mi je druga sezona u Vojvodini. Bio sam deo kadetske, a onda i juniorske ekipe – počinje priču Stefan (2004) i nastavlja: – U Staroj Pazovi, gde mi je porodica i gde sam počeo da treniram odbojku, zapazio je me trener Branko Roljić. U dogovoru sa ljudima iz Vojvodine, pozvao me je da dođem na probu. Na moje veliko zadovoljstvo, prošao sam i tako stigao u najveći srpski klub.
Po dolasku u Novi Sad Kokeza se uselio u Vošin dom za mlade odbojkaše i tamo postao deo jedne lepe porodice.
– Nije mi bilo teško, jer sam i kod kuće radio neke poslove. Drugari su mi objasnili kako šta funkcioniše, pokazali kako se pušta mašina i svi su me lepo prihvatili. Moram priznati da imamo odlične uslove za život u domu, za odmor, razvoj i imamo podršku zaposlenih.
Kada su treninzi, utakmice i očekivanja u pitanju, bio je Stefan odmah svestan šta ga čeka. Znao je da će biti teško, ali baš zato je i tu – da stasava, sazreva, pobeđuje i grabi ka visinama.
– Zaista sam želeo da budem deo moćne Vojvodine, da napredujem i da osvajam trofeje. Brzo je sve to išlo, a treneri su mi se baš posvetili, redom, Kozić, Roljić i Narančić – kaže Stefan i priča dalje o dosadašnjim uspesima: – Izdvojio bih titulu kadetskog prvaka Srbije, zatim prvo mesto na Majskom turniru. Postao sam deo juniorske reprezentacije i mnogo mi je značilo učešće na Balkanskom i Evropskom prvenstvu.
Ove sezone ušao je u juniorski tim Vojvodine, koji veoma uspešno igra Prvu ligu Srbije.
-Napravili smo i do sada više nego što su od nas očekivali. Sve smo to postigli radom i trudom. Imamo dobru hemiju, na terenu sve zaboravljamo i podržavamo jedni druge. Pravi smo tim, a naša želja da se pokažemo je jednako važna. Mislim da je vreme da osvojimo juniorsko prvenstvo. Siguran sam da smo stasali i da smo spremni za to. Žao mi je što sam se povredio, voleo bih kad bi se desilo samo da uđem na kraju sezone i bar odserviram. Ali i ako ne bude tako, navijaću za drugare. Kada su lične ambicije u pitanju želim još da napredujem i dostignem što viši nivo. Vidim sebe u budućnosti u prvom timu Vojvodine. Želja je osnova svega. Tu su i ambicija i strast za pobedom. Važno je da imaš cilj – zaključuje talentovani Stefan Kokeza.
Živimo kao velika porodica
– Trudim se da sa svim odbojkaškim obavezama uskladim i školu, profesori imaju razumevanja, a ove godine završavam srednju. Kada imam vremena prošetam sa devojkom, ili drugarima. Idemo na bilijar, a okupljamo se i u sobama. Svako ponešto zna, tako da pomažemo jedni drugima. Sećam se kada sam stigao, prvi majstor koji je uskočio da mi nešto popravi bio je Branko Kopitić. Retko nešto pripremamo, jer u kuhinji kuvaju naše kuvarice i spremaju nam obroke. Jovan Perović lepo kuva, ali i drugi umeju da pripreme ponekad nešto. U domu nemamo šefa, mada, moram priznati, svi mi želimo da smo na vrhu. Ipak, tu su se ističu kapiten Eelezović, te Đogić i Stanković.