Momčine za velika dela

Dres sa brojem jedan nosi libero Strahinja Đogić. Rođen je 2004, a odbojku je počeo da trenira u Ljubinju sa devet godina. Na tamošnjim takmičenjima bio je dva puta MVP u mlađim kategorijama, a nekoliko puta i najbolji libero. Samo je jedan od mnogih koji je stigao u Vojvodinu iz čuvene škole kluba iz Ljubinja. U Novi Sad je došao 2020, taman da u Srpskoj Atini proslavi 16.rođendan. Prošao je mlađe selekcije radeći sa trenerima Strahinjom Kozićem, Brankom Roljićem, Markom Narančićem i Sinišom Gavrančićem. Bio je kadetski i juniorski prvak Srbije, a osvojio je sa Vojvodinom II i Prvu B ligu.

Primača Igora Lagundžina, primetili su svi na meču Superkupa, kada je ušao i vratio mir i sigurnost svom timu, te vrlo zrelo odigrao do kraja meča. Rođen je 2002. godine, ponikao je u Kikindi i nije jedini koji je iz ovog vojvođanskog rasadnika stigao u crveno-belo jato. Novosadskim stručnjacima (tada Strahinji Koziću i Draganu Čučkoviću) zapala je za oko lepa igra kikindskog tima na jednoj završnici kadetskog prvenstva, pa su nedugo posle toga talentovanog primača Lagundžina doveli u Vojvodinu. Igor je nastupao za Vošine kadete i juniore, pre dve godine prošao je i pripreme seniorskog tima kod Slobodana Boškana, a bio je na pozajmici u Novom Sadu. Ove sezone je prekomandovan u prvi tim.

Primač Lazar Bajandić nametnuo se igrama u Futogu, a ne treba zaboraviti da su u Futogu prve korake napravili i Stevan Simić, Dražen Luburić i mnogi drugi. Na finalnom turniru Trofeja Novog Sada u sezoni 2014/2015. igrao je sa ekipom Futoga i dobio nagradu za najboljeg igrača. Nakon nastupa za gradsku selekciju na turniru u Italiji, kroz razgovore je dogovoreno da se Bajandić priključi mlađim selekcijama Vojvodine, gde je radio sa trenerima Đorđem Đurićem, Markom Narančićem i Sinišom Gavrančićem. U sezoni 2017/18. osvojio je juniorsku titulu prvaka Srbije. Iste te sezone bio je deo prvog tima, nakon toga otišao je na pozajmicu u Futog, vratio se 2019/20. i od tada je stalni član prvog tima.

Tehničar Matija Milanović rođen je 2005. godine u Novom Sadu, a živeo je u Baču u pravoj odbojkaškoj porodici (otac Darko bio je odbojkaš i trener, dok je sestra Irina uspešna odbojkašica). Cela ta generacija u OK Partizan iz Bača bila je perspektivna, a ne treba zaboraviti da su tu ponikli i Nemanja Antunović i Vojislav Nikolajević. Ta generacija bila je četvrta na Prvenstvu Vojvodine za pionire i igrala je finale kadetskog prvenstva u pokrajini, kada je korona prekinula sve. Bili su sigurni da mogu uraditi nešto i na državnom. Na poziv trenera Bojana Mihajlovića, Matija je otišao u kamp Karataš. Posle istog takmičenja primetili su ga i novosadski treneri, a bio je i deo pionirske reprezentacije Srbije, koju je vodio Strahinja Kozić. U Vojvodinu je stigao po završetku osnovne škole. Sa Vošom je osvojio pionirsku, kadetsku i juniorsku titulu. Prošle godine je prekomandovan u prvi tim.

Libero Stefan Negić je prve korake napravio u Odbojkaškom klubu As, koji je osnovan 2004. godine, a i danas je poznat po radu sa najmlađima. Otkad zna za sebe Stefan je na odbojkaškom terenu. Prešao je u Partizan 2016. godine, gde mu je trener bio Duško Nikolić, te je zajedno s njim stigao u Vojvodinu u sezoni 2018/19. Igrao je i za juniore Vojvodine i sa njima osvajao odličja. Ima četiri titule sa prvim timom Voše.

Andrej Rudić rođen je 1999. u Gornjem Milanovcu, gde je napravio prve odbojkaške korake u prvom razredu osnovne škole. Ozbiljnije je počeo da radi u osmom razredu. Odbojkaški klub Takovo u to vreme imao je izuzetno talentovanu generaciju, pa su Milanovčani na finalnom turniru Prvenstva Srbije u Novom Sadu osvojili bronzanu medalju. Na tom šampionatu zapazili su ih Nikola Marić i Dragan Čučković i već posle tog takmičenja on i Vuk Ivanković postali su članovi Vojvodine. Ivanković danas igra za Radnički. Rudić je osvajao kadetska i  juniorska prvenstva sa Vošom, te Majski turnir, sa trenerima Đurićem, Narančićem i Gavrančićem. Stameni srednji bloker u prvom timu je od sezone 2017/18, a sa Vojvodinom je osvojio pet titula. Iako nije bio standardan u postavi, imao je sjajne uloge kada god je dobio šansu. U sezoni kada je Stevan Simić imao tešku povredu, Rudić je izneo pola sezone i osvojio Kup i Prvenstvo. Zablistao je u plej-ofu 2021/22, kada je dobio šansu umesto Nemanje Čubrila.

Danilo Elezović rođen je u Užicu 2003. godine, gde je i počeo da trenira odbojku. Bio je član pionirske reprezentacije, kada je selektor bio Strahinja Kozić i nedugo posle toga dobio je poziv Vojvodine. Igrao je za pionirsku, kadetsku i juniorsku reprezentaciju. Prošle godine igrao je sa juniorskim nacionalnim timom na Evropskom prvenstvu. Počeo je kao srednji bloker, a u Novom Sadu postao je primač. Osvajao je medalje sa kadetima i juniorima Vojvodine, a prethodne sezone kao kapiten predvodio je juniorski tim do titule prvaka Srbije. Sa Vojvodinom II osvojio je Prvu B ligu i prošle godine igrao Prvu ligu. Ovo mu je ukupno peta sezona sezona u Vojvodini, a prva u seniorskom timu.

Primač Žarko Ubiparip je rođen u Kanadi 1999, gde se školovao i počeo da trenira odbojku. Tamo je igrao za univerzitetski tim, da bi 2020. stigao u Ribnicu i sa njom osvojio Kup Srbije. Prvotimac Vojvodine postao je prošle sezone, kada je potpisao ugovor na tri godine.

Libero Uroš Mišković pravo je novosadsko dete. Rođen je 2002, a prve odbojkaške korake napravio je u SK Voleju, gde je proveo sedam godina. SK Volej dokazao se po sjajnom radu sa dečacima, a Mišković je samo jedan od mnogih koji su iz Volejove škole stigli u Vojvodinu, ili otišli u druge seniorske timove. SK Volej je, u vreme kada je Uroš bio član ekipe, bio dva puta prvak pokrajine, te drugi i treći u Srbiji u pionirskoj konkurenciji. Nekoliko puta osvajali su i Trofej Novog Sada. Tada je postao i pionirski reprezentativac i osvojio titulu na Balkanijadi. U Vojvodinu je stigao u sezoni 2017/18, odličja je osvajao i u mlađim selekcijama, a ovo mu je treća godina u prvom timu, sa kojim ima jednu titulu.

Još jedan osamnaestogodišnji biser je korektor Luka Stanković. Rođen je 2005. u Brčkom. Prilično rano je počeo da trenira odbojku, na nagovor oca, koji je takođe bio odbojkaš. U matičnom klubu Jedinstvo i poznatoj brčanskoj školi odbojke brzo je napredovao, nametnuo se talentom, osvajao odličja sa ekipom, pa je 2020. sa ocem stigao u Novi Sad na probu. Nije bilo dileme, već od avgusta postao je novi stanovnik Vošinog doma za mlade igrače. Okitio se titulom šampiona sa pionirskom, kadetskom i juniorskom ekipom Vojvodine. Osvajao je Novogodišnji festival, Majski turnir, te Prvu B ligu sa Vojvodinom II, a prošle sezone igrao je Prvu ligu Srbije. Priznanja za najboljeg igrača postale su neizostavni deo na takmičenjima. Sa pionirskom reprezentacijom Srbije, u kojoj mu je selektor bio Strahinja Kozić, igrao je na Evropskom prvenstvu, kao i sa kadetskim nacionalnim timom. Ovog leta prekomandovan je u prvi tim Vojvodine.

Srednji bloker Stefan Kokeza rođen je 2004. u Staroj Pazovi. U petom razredu počeo je da trenira odbojku u Jedinstvu. Prošao je mlađe selekcije pazovačkog tima, a zaigrao je i za prvi tim, gde ga je primetio Branko Roljić. U Vojvodinu je stigao 2021. Bio je dve godine član mlađih kategorija, u kojima je radio sa trenerima Strahinjom Kozićem, Brankom Roljićem, Markom Narančićem i Sinišom Gavrančićem. Osvojio je kadetsku i juniorsku titulu prvaka Srbije. Nosio je i reprezentativni dres mladih selekcija. Iako je prošle sezone imao veoma nezgodnu povredu kolena, to ga nije demotivisalo. Prilično hrabro i sigurno vratio se treningu nakon oporavka, brzo napredovao i kroz pripreme sasvim zasluženo izborio mesto u prvom timu. Raskošan talenat pokazao je i u prijateljskim mečevima.

Tata među dečacima je tehničar Žarko Kisić. Rođen je 1986. i povratnik je u redove Vojvodine. Stasao je u svom rodnom Brčkom, a sa 16 godina već je bio prvotimac Jedinstva, gde je igrao sa ocem Luke Stankovića, Sinišom. Sa 17 godina došao je u Novi Sad, bio je član najpre Vošinih mlađih kategorija, a onda je postao i deo prvog tima, sa kojim je osvojio dva kupa i jednu titulu prvaka. Igrao je i fajnal-for evropskog Top tims kupa. Zanimljivo je da mu je sadašnji trener Marko Narančić, tada bio saigrač.Otišao je iz Vojvodine 2009. i vratio se ovog leta da bude predvodnik jednoj novoj generaciji.

Stefan Dakić prvi je član Akademije odbojke Vojvodina, koji je postao prvotimac. Rođen je 2006, igra na poziciji srednjeg blokera, a posle nepunih godinu dana rada na akademiji, sa pionirskom ekipom Voše postao je prvak Srbije u sezoni 2020/21. Ima i kadetsku i juniorsku titulu u crveno-belom dresu. Bio je član pionirske i kadetske reprezentacije Srbije. Ovog leta osvojio je titulu prvaka Balkana sa kadetima i igrao na Svetskom prvenstvu, na kojem je bio šesti bloker.

Srednji bloker Filip Savovski rođen je 2002. u Probištipu u Makedoniji, gde je i počeo da trenira odbojku. Rano je postao reprezentativac, a sa nacionalnim timom Makedonije igrao je Srebrnu evropsku ligu dva puta, jednom zlatnu i dva puta Evropsko prvenstvo (2021. i 2023). Sportski direktor Đorđe Đurić primetio je talentovanog Makedonca i doveo ga u Vojvodinu pre dve godine. Odmah je ustupljen Novom Sadu na pozajmicu. Sa plavo-belima izborio je plasman u Superligu, a prošle sezone je igrao u najvišem rangu.

Korektor Branko Kopitić rođen je 2003. u Obrenovcu, gde je i počeo da trenira odbojku u čuvenom rasadniku talenata kod trenera Bojana Mihajlovića. Dugo je bio član obrenovačkih selekcija, da bi zatim zaslužio i poziv u pionirsku reprezentaciju. Tu ga je primetio trener Strahinja Kozić, a u Vojvodinu je stigao 2019. godine. Igrao je i Evropsko prvenstvao sa juniorskom reprezentacijom Srbije. Sa mlađim Vošinim selekcijama osvajao je odličja i bio šampion Prve B lige. U plej-ofu u sezoni 2021/22. nosio je dres prvog tima, kada je zamenio povređenog Milana Zečevića, te tako bio deo ekipe koja je osvojila seniorsku titulu. Prošle godine bio je proglašen za najboljeg mladog igrača Srbije. Prethodne sezone bio je na pozajmici u Novom Sadu, a ovog leta prekomandovan je u prvi tim Vojvodine.