Podigao je trofej prvog šampiona Srbije. Žarko Kisić radovao se tituli u sezoni 2006/07, zajedno sa Podraščaninom, Vemićem, Čupkovićem, Petrovićem i ostalima. Uz to, osvojio je još dva kupa sa Vojvodinom, a igrao je i fajnal-for evropskog Top timsa.
Iako rodom iz Brčkog, Novi Sad je uvek smatrao svojim, a posle mnogo vremena vratio se Srpskoj Atini, sada u potpunoj drugačijoj ulozi. U trenutku kada je Voša znatno podmladila tim i odlučila da pruži priliku izuzetno talentovanoj mladosti, iskusni tridesetsedmogodišnji tehničar prihvatio je da bude predvodnik, savetnik, podrška, ali pre svega drugar i saigrač crveno-belim klincima. I kako za sada stoje stvari oni su ga sjajno prihvatili.
– Znao sam da će se podmladiti ekipa i da će koncept biti drugačiji. Svidela mi se kompletna priča, a ne treba ni spominjati koliko poštujem i volim ovaj klub – počeo je Kisić i nastavio: – Mogu da kažem da je posle nešto više od mesec dana osećanje ne isto, nego još jače i lepše. Radujem se svemu onome što je pred nama. Naporno treniramo, radimo svi predano, a važno je i to što nas predvode stručnjaci u svakom segmentu.
Pet utakmica koje smo do sada odigrali pokazale su samo jednim delom karakter ekipe. Moram reći da tim još nije sazreo, ali ima ogroman potencijal. Pokazali smo da možemo da igramo na visokom nivou. Pitanje je samo koliko možemo da zadržimo taj nivo i koliko još napora na treninzima moramo da uložimo.
No, kako Žarko veli, za ovakav sklop ekipe i u ovom delu priprema sve je to normalno i očekivano.
– Ima tu oscilacija, ali noge su nam teške. Kondicioni treneri nas maksimalno opterećuju sve sa ciljem da sačuvamo tonus i spremnost tokom duge sezone. I ne samo zato, nego i da nas testiraju kako se u ovom momentu ponašamo pod tim opterećenjem. Vidim ogromnu želju. Ne sumnjamo jedni u druge što je jako važno. Družimo se mimo treninga, koristimo vreme da budemo ekipa. Često pričamo… Trebaće dosta vremena da se tim uigra, da porastemo i da dođemo do tog momenta da udahnemo zajedno, da kontrolišemo loptu u pravom smislu.
Na pet prijateljskih mečeva stručni štab pružio je šansu gotovo svima.
– To je koncept koji je dobar za ovu sezonu. Trebaće nam, siguran sam, svih 14 igrača. Važno je da svi budemo pripremljeni, zdravi i da imamo uloge, odnosno da znamo šta treba da radimo.
Vojvodina će u subotu trening utakmicom protiv Spartaka, zaokružiti ciklus provera sa domaćim klubovima. Naredne sedmice očekuje je turnir u Rumuniji.
– Odmerili smo se sa domaćim timovima, znamo otprilike kako oni funkcionišu i kako mi na to reagujemo. Mora još neke vreme da prođe, da kompletna ekipa poveruje da možemo svakog da pobedimo. E, kada ta iskra uđe u tim, pa kada obučemo dres Vojvodine i izađemo na teren sa tim stavom, onda ćemo moći sve – poručuje Kisić i nastavlja: – Sa druge strane, međunarodni mečevi koji slede, biće važni iz više razloga. Prvo, to su sve odlične i iskusne ekipe. Drugo, menjamo okruženje, okolnosti i iskušavamo sebe kako se u svemu tome snalazimo.Takođe, provodićemo vreme zajedno, sazrevati kao tim.
Iako su neki saigrači i duplo mlađi od njega, to Žarku ni najmanje ne smeta. Naprotiv.
– Iskreno, meni ta energija prija, moj duh je i dalje mlad. Nisam se postavio kao autoritet, kao neko ko je iznad njih. Autoritet se ne gradi tako. On se desi. Njega stvaraš svojim delima, zalaganjem, radom, odnosom prema drugarima. A kada i oni vide koliko ja sebe dajem , onda i oni ulažu još više. Želim da im pokažem da je ovaj posao trenutno najlepši posao koji rade, jer dok si na terenu ti si na neki način i zaštićen, imaš benefite velike, u konstantnom si napretku.
I za kraj, ne zaboravlja Žarko da kaže koju reč o Novom Sadu, o Vojvodini, o promenama koje je uočio.
– Prvo se promenio Novi Sad, struktura stanovništva je takođe drugačija. Klub je još više porastao. Sviđa mi se što se mnogo ulaže u to da ojača Sportsko društvo Vojvodina. Čast je igrati za ovaj klub. Odnosno Voša nije klub, nego institucija. Mislim da ovakav sistem ne postoji u regionu. Ja sam ovde kao kod kuće, tu imam najbližu rodbinu sa očeve strane, kao i kumove koji su inače iz Mitrovice. Ovde sam naučio da igram odbojku, afirmisao se i stasao kao igrač i kao čovek – zaključuje Kisić.