Kada porastem biću kao brat – želja je to gotovo svakog dečaka, koji sazreva uz uspešnog starijeg brata. Još dok je mali sledi ga u svemu. Ide njegovim stopama sanjajući potajno da ga jednog dana preraste.
Vuk Nedić i Nikola Brborić članovi su kadetske selekcije Vojvodine. Odbojkašku loptu u ruke uzeli su zbog braće, a onda je zavoleli i mukotrpnim radom, trudom, talentom, hrabrošću i upornošću stigli do dresa najuspešnijeg kluba u Srbiji.
Iste boje branila su i braća, pa je za Vuka i Nikolu dodatni izazov bio da jednog dana budu bolji od njih. Može se reći da su na dobrom putu.
Vuk Nedić rođen je 2005, igra na poziciji libera, a stigao je iz čuvene karlovačke odbojkaške škole. Nikola Brborić je primač, godinu dana mlađi od Vuka, a prve korake napravio je u isto tako jednoj zanimljivoj odbojkaškoj sredini, Ljubinju. Obojica su bili pionirski reprezentativci, a danas igraju i za kadetski nacionalni tim.
Za magazin “OK Voša” Vuk i Nikola odgovarali su na šest istih pitanja.
1. Šta za tebe predstavlja dres Vojvodine?
2. Karakterišu te upornost, rad, strpljenje i neodustajanje, čak i kada je nateže na terenu?
3. Kakvi su tvoji ciljevi u ovoj sezoni?
4. Da li sada već imaš konkretne odbojkaške ambicije?
5. Stručnjaci kažu da si u ovom uzrastu bolji od svog brata?
6. Da li imaš idola?
- Za mene dres Vojvodine predstavlja veliku čast. Ponosan sam što igram za ovaj klub koji je više puta dokazao da može da se nosi sa velikim izazovima, da nastupa u Ligi šampiona, da osvaja sve moguće titule u Srbiji, ali i da ostvaruje evropske uspehe. Mi mlađi trudimo se da napredujemo i da postignemo što bolje rezultate. Pa jednog dana da i mi zaigramo Ligu šampiona.
- To je nešto sa čim se rodite, dar koji se nosi u sebi. Nikada ne odustajem, ni u najtežim trenucima. Mislim da smo svi dovoljno hrabri da igrom i odnosom pokažemo odakle dolazimo i da potvrdimo da zasluženo nosimo ovaj dres.
- Ciljevi su kao i svake sezone, da osvojimo kadetsko prvenstvo, ali i sve ostale turnire na kojima budemo učestvovali.
- Želeo bih da postignem svoj maksimum. U ovom trenutku ne znam tačno koji je to maksimum. Logično, voleo bih prvo da zaigram za prvi tim Vojvodine, da se tu pokažem, da osvojim trofeje, a tek onda da se okušam u inostranstvu.
- Oba brata su mi trenirala odbojku, ali sam se ugledao baš na tog što je igrao u Vojvodini. Ne mogu da kažem da sam bolji od njega, to nije na meni da procenim, ali se trudim da ga nadmašim. Sada i igramo jedan protiv drugog.
- Nemam idola.
- Dres Vojvodine za mene predstavlja veliku čast, jer je to najveći klub u Srbiji sa zlatnom istorijom. Izuzetno mi je drago što igram za ovaj klub, a na terenu se trudim da to i pokažem tako što se borim za svaki poen.
- Samo velikim radom možemo da dođemo do nekog uspeha. Borbenost je jedna od naših vrlina, a smatram da se uvek treba nadmetati do samog kraja, bez obzira na rezultat. Uvek verujem u pobedu i znam da se rezultat, čak i ako nije u našu korist u nekom momentu, može stići. Dok sudija ne sudi kraj, utakmica nije izgubljena.
- Cilj za ovu sezonu je da ostvarimo što bolji rezultat u Drugoj ligi sever, iako je ona mnogo jača u odnosu na prošlu sezonu. A što se tiče kadetskih takmičenja želimo da budemo šampioni Vojvodine i Srbije.
- Želim da napredujem iz dana u dan i da obučem dres prvog tima Vojvodine i da osvajam trofeje. Kao i mnogima i meni je san da jednog dana igram i u Italiji, da budem jedan od najboljih igrača, a takođe želeo bih da nastupam za reprezentaciju i da tu ostvarim što bolje rezultate.
- Vrlo je moguće da jesam. Nadam se. Brat mi je bio veliki uzor i motiv da treniram odbojku. I zbog njega se trudiim da budem što bolji.
- Može se reći da volim kako igraju Vilfredo Leon i Ervin Engapet. Igraju na poziciji primača i među najboljima su u svetskoj odbojci.
