Teško je igrati i dobijati malo lopti u napadu, a opet toliko biti podređen ekipi kao što je on – tako veli kapiten, Vošin dizač Andrija Vilimanović, za svog saigrača i druga Andreja Rudića. I u pravu je. Mladi srednji bloker potpuno je posvećen onome što se dešava na terenu, fokusiran na to da pomogne, da podrži i da svoj deo posla uradi kako treba, bilo da je to u bloku, ili nekom drugom elementu.
Njegova podrška nije izostajala ni dok je bio u kutku sale u kojem stoje rezerve, a sada kada je na terenu ona još više dolazi do izražaja. Svojih pet minuta Andrej je dočekao u Lisabonu i od tada je standardni član postave.
– Ja svake godine dočekam svojih pet minuta. Meni je to u redu, svestan sam svoje pozicije. Nije lako boriti se sa tim, ali jednostavno prihvatam i uvek kažem da treba da se borim i da će doći sve na svoje – kaže Andrej Rudić i nastavlja: – Prezadovoljan sam, igramo super u plej-ofu i učinak ekipe mi je važniji od mog učinka. Dok mi igramo ovako sjajno, meni je super, pa imao ja nula, ili deset poena. Mom dizaču i drugu Andriji često kažem da on odlično radi svoj posao i da ne treba da mi diže na silu. Moja uloga nije da pravim 15 poena po utakmici i neka mi iskaču i Rado, i Kamil i David, sve dok njima ide. Jedino mi je žao što nemam više blokova, fali mi to, ljut sam malo na sebe, ali se nadam da će i to doći u finalu. Mada ne mora ni da dođe, ako mi ovako igramo i pobeđujemo. Takođe, tu sam i da podižem atmosferu, da ih sve nasmejem i podržim. Siguran sam do to znači mojim saigračima.
U četiri meča u plej-ofu Vojvodina je zabeležila četiri maksimalne pobede i gotovo u svim utakmicama je dominirala. Na pitanje da li je to nekoga iznenadilo, Andrej odgovara:
– Pre bih rekao da je bilo neočekivano ono što smo pokazali ranije u sezoni. Ovo što sad igramo su svi očekivali od nas, srećom na vreme smo upalili motore. Sada smo to konačno mi i verujem da će tako ostati do kraja. Ne postoji alibi, ali činjenica je da smo počeli sa potpuno novom ekipom sezonu, pa je tokom nje još bilo izmena. Takođe, bilo je povreda, bolesti, dosta toga smo prošli. Leglo je sve na svoje sada kada je najvažnije, samo je bilo potrebno strpljenje i vreme. Što se tiče prethodnih mečeva znao sam da ćemo igrati dobro, ali iskreno nisam mislio baš da ćemo svaku utakmicu dobiti 3:0. Očekivao sam jači otpor Partizana u drugom susretu, ali mislim da mu ni mi nismo dali šansu. Tako smo se postavili, igrali smo odlično, borili se. Cilj je bio jasan.
Vojvodina se bori za šestu uzastopnu, a Rudić za petu šampionsku titulu. Čeka boljeg iz duela Crvena zvezda – Spartak (u trenutku razgovora, još nije odigran treći meč).
– Koja god ekipa bude bila sa druge strane mreže, ne bih joj bio u koži. Ako mi ovako nastavimo da igramo, kao sat, rezultat će doći. Ne treba ni da razmišljamo o tome ko će nam biti protivnik. Cilj je jedan – odbrana titule. I najvažnije je da mi nastavimo mi budemo pravi. Istina je da nećemo imati prednost domaćeg terena, ali ni to nije važno. Kada smo poslednji put slavili titulu u Novom Sadu? Samo prve godine, u prethodnih pet. A siguran sam i da ćemo i kod kuće i na strani imati podršku naših navijača i simpatizera – zaključuje Andrej Rudić.