Već dugo u srpskom sportu skoro nezamislivo da uspešan i kvalitetan sportista osam godina nosi dres kluba u kojem je stasao. Da osvoji skoro sve što se osvojiti može, da ima inostrane ponude, a da, ipak, sa istom željom, motivom i ambicijom želi da sa tim klubom i dalje hita ka novim izazovima i uspesima.
On ima 25 godina. Osvojio je evropski trofej, pet uzastopnih titula šampiona Srbije, još po koji kup i superkup. Stigao je i do reprezentacije. Iza njega je osam sezona u istom klubu – on je odlučio da cifru zaokruži na 10 i da u naredne dve sezone i dalje ponosno nosi dres Vojvodine.
On je Stevan Simić, srednji bloker, u javnosti i među navijačima omiljeni kapiten. I ne samo to. Danas je on reprezentitac Srbije, a sa nacionalnom A selekcijom trenutno je u Riminiju gde igra Ligu nacija. U trećem kolu Srbija je savladala Italiju, a vinovnik pobede bio je upravo i Stevan Simić, koji je prikazao sjajnu partiju kada je ušao u igru. Pre toga i u prijateljskim mečevima maksimalno je koristio svaku šansu i nametnuo se kvalitetnim nastupom i odnosom.
– Mislim da je sve ovo stiglo kao zaslužena nagrada. U životu treba biti strpljiv i radan, uporan i borben. Treba znati svoj cilj. Bio sam srećan kada sam se našao među odabranima za Ligu nacija, a još sam zadovoljniji što dobijam šansu da igram. Dajem sve od sebe kada god se nađem na terenu i trudim se da opravdam poverenje. Zaista prija pobeda nad Italijanima i drago mi je da sam bio deo toga i zaigrao na toj utakmici – poručio nam je Stevan Simić iz Italije.
Popularni Simke sada mirno može da se posveti reprezentativnom izazovu, jer je klupski angažman za naredne dve sezone već realizovao, produživši ugovor sa njegovom Vošom.
– Vojvodina je prvo porodica pa onda klub. Obožavam Vošu, to je moj klub, u mom gradu. Moja porodica je tu. Volim sve u klubu i oko njega. Drago mi je što smo se dogovorili i stvarno sam mnogo srećan. A motivacije nikada ne fali. Vojvodina pruža najbolje uslove, sve je na zaista visokom nivou, naše je samo da treniramo, radimo na sebi i igramo. Borba za domaće trofeje i igranje grupne faze Lige šampiona svakako je ono što treba da vodi svakog sportistu kada donosi odluku o daljoj karijeri. Ne treba po svaku cenu juriti napolje, treba dobro razmisliti i izvagati. Za inostranstvo nikada nije kasno, a sigurno ćemo, ako ostanemo još koju godinu u Vojvodini, za taj novi izazov biti spremniji.
Već sada, Stevan ima zaista bogatu kolekciju trofeja, na koju može da bude ponosan. Kako i sam veli teško mu je da se odluči koji pehar mu je najmiliji.
– Opredelio bih se za prvu i petu titulu. Prva je uvek prva, to je bio momenat i kada smo počeli ovaj niz. Jedna potpuno nova, mlada generacija, tada je napravila veliki rezultat. Opet, ova peta titula posebna je zbog toga što sam prvi put kao kapiten podigao šampionski pehar, a da sam igrao. Superkupovi nemaju tu važnost kao titule, a kada smo prošle godine osvojili Kup Srbije bio sam povređen.
Vošin kapiten smatra da je sezona, uprkos nekim kiksevima bila uspešna.
– Iako nismo osvojili Kup, mislim da je sezona bila dobra. Na kraju krajeva najvažniji i najvredniji pehar je tu. Najveća pobeda sezone bez sumnje je grupna faze Lige šampiona, koju smo obezbedili osvajanjem titule. Sada već znamo koliko je teško stići do glavnog žreba, pretprošle godine smo uspeli, dok ove sezone nismo imali sreće u kvalifikacionom žrebu, ni za Ligu šampiona, ni kasnije za CEV kup – kaže Simić i nastavlja priču o sezoni: – Na tabeli je to izgledalo ubedljivo, imali smo na kraju čak dvanaest bodova više u odnosu na drugoplasiranu ekipu. Čak i kroz plej-of se činilo da put nije bio težak, pošto smo sve utakmice kod kuće lako rešili. Međutim, samo mi znamo koliko je bilo potrebno uložiti napora da bismo stigli do cilja. Bilo je dosta kikseva u sezoni, najteži je svakako taj u polufinalu Kupa Srbije. Tu je i poraz u Kraljevu. Zatim, uvek smo loše igrali u Kragujevcu, a jedan meč smo neshvatljivo izgubili u Novom Sadu od Niša. Opet, mislim da smo pokazali koliko možemo upravo u završnici. Druge ekipe nisu izdržale taj tempo, dok smo mi bili sve bolji. To je ta razlika i to su ti momenti kada kvalitet dolazi do izražaja. A mislim da je razlika još veća i da smo igrački mogli još bolje. No, imajući u vidu to kako je tekla sezona, sa prekidima, bolestima, pa napornim kalendarom, mislim da je na kraju to bilo dobro.
Priznaje Simke da ni njemu nije bilo lako. Posle duge pauze zbog povrede, te korone, ovo je bila posebno izazovna sezona.
– Imao sam tu nesreću sa trombom u sezoni 2019/2020, nisam igrao, a nisam smeo ni da treniram. Posle duge pauze nije bilo lako vratiti se u formu, ali nikad nisam odustajao. U početku sam imao oscilacije, dobre utakmice, ali i padove. Ipak, mislim da sam odigrao dobro kada je trebalo i dostigao formu u finalu. S obzirom na dugu pauzu zadovoljan sam.
U svakom slučaju jedna priča je završena. Pred Stevanom i ekipom su novi izazovi. Činjenica je da će tim biti znatno izmenjen, ali i na promene je novosadski kapiten navikao.
– To je sport. Dočekao sam i ispratio mnoge. Ljudi se menjaju, ambicije u Vojvodini ostaju iste. Verujem da će se novi momci lako uklopiti, mi stari ćemo im pomoći, a onda ćemo ponovo biti jedna moćna mašina. Tim pre svega. Lično ću se truditi i da kao kapiten napredujem. Mislim da sam do sada dobro vodio ekipu, nekako nisam voleo da prećutim, skrenuo sam pažnju ako sam mislio da nešto nije dobro. Najvažnije mi je da držim ekipu na okupu. Takođe, želim da svi napredujemo, kao igrači i kao ljudi. Pošto smo na domaćem terenu neprikosnoveni, očekujem da to ostane tako, a da na gostovanjima budemo bolji.
I na kraju ne možemo da ne pitamo Stevana na koji način će proslaviti deset godina u prvom timu Vojvodine, jer je na osam koje su iza njega u novom ugovoru dodao još dve godine.
– Nadam se, pre svega, rezultatski uspešno. Čast je igrati u Voši i biti kapiten. Ko zna, možda to bude i više od decenije – zaključuje Simić.