“BISERI VOJVOĐANSKE ODBOJKE” AUTORA MIROSLAVA VISLAVSKOG
Ukoliko bi u ovoj našoj lepoj i odbojkaški plodnoj ravnici jednog dana vrata otvorila i neka odbojkaška škola u pravom smislu te reči, koja bi osim rada u sali i treninga imala i teorijsku nastavu, svoje mesto među najvažnijim predmetima našao bi i dokumentarni filmski serijal „Biseri vojvođanske odbojke“. Zbog načina, kvalitativnog i kvantitativnog, na koji su obrađeni uspesi vojvođanskih klubova, a koje je u jedno vanserijsko delo pretočio autor filma Miroslav Vislavski, ovaj dokumentarac privukao bi bez sumnje u takvoj ustanovi pažnju na nastavi ne samo odbojkaških učenika nego i učitelja. No, u školi ili van nje, film bi zaista trebalo da bude obavezna „lektira“ svim mladim generacijama, pa i mlađim trenerima, koji stasavaju, treniraju i rade u klubovima na tlu pokrajine.
Upravo u razgovoru sa proslavljenim i trofejnim nekadašnjim direktorom Odbojkaškog kluba Vojvodina, ali i sjajnim autorom, novinarom, realizatorom mnogih projekata, Miroslavom Vislavskim, potrudili smo se da približimo dokumentarac „Biseri vojvođanske odbojke“ i privolimo i mlade i stare da organizovano, ili privatno, pogledaju svih deset epizoda, jer će one, kako i sam autor nagoveštava, biti dostupne svima koji to budu poželeli, odmah po premijernom emitovanju na prvom programu RTV.
– Moram na početku reći da ovakve projekte mi nemamo u odbojkaškoj organizaciji – počinje priču autor Miroslav Vislaski i nastavlja: – Odnosno, nije ih bilo do pojave dokumentarnog serijala o istoriji OK Vojvodina devedesetih. Taj projekat sam onomad uradio pod nazivom „Fenomen odbojke“, koristeći bogatu arhivsku građu, koju je klub devedesetih godina formirao i stvarao, rukovođen činjenicom da je to najuspešniji period u istoriji kluba, kojim je prodefilovao veliki broj najvećih igračkih i trenerskih autoriteta, koje je iznedrila Vojvodina. Taj serijal je u 13 epizoda prikazan na manjim televizijama i SOS kanalu. U tih 13 epizoda detaljno se govorilo o klubu od osnivanja, zatim se preleteo period do serije uspeha devedesetih, uz svedočenje preko 40 ličnosti. Za RTV, koja ima bolji status u medijskom prostoru, serijal je prerađen u šest epizoda, ukupno tri sata, po nazivom „Vojvodina naša radost“.
Na pitanje kako je došlo do osmišljavanja i realizacije ovog projekta Miroslav Vislavski objašnjava:
– Lično sam smatrao da sam završio sa serijalima. Ali se dogodilo nešto što nisam očekivao, animirao me je tadašanji pokrajinski sekretar za sport i proslavljeni Vošin i reprezentativni odbojkaš Vladimir Batez, koji je poželeo da se angažujem u promovisanju velikih igračkih autoriteta iz prošlosti vojvođanske odbojke. U tom smislu početna ilustracija bila je u liku Miodraga Gvozdenovića Skaleta. Ponudio mi je da ja pripremim koncept, sa kojim bih se pojavio pred njim i pred institucijama koje bi to propratile i pomogle. Razvoj događaja uzrokovao je da tu izostane podrška, pa je sve preuzeo Odbojkaški savez Vojvodine, kojem je prošla godina bila jubilarna. Ljudi iz ove institucije su tražili da uradim promotivni film, koji bi pratio razvoj odbojkaške organizacije u pokrajini. Film je poneo naziv „Sedam decenija zanosa i ponosa“ i premijerno je emitovan na svečanosti jubileja. Usledila je podrška OSV i inicijativa da nastavim sa radom. Složili smo se da bi bilo lepo ovekovečiti klupske uspehe vojvođanske odbojke, kroz pregled osvajanja trofeja u prvenstvu, kupu i na međunarodnoj sceni. Takvu podršku sam iskoristio da se obratim i određenim subjektima, koji su mi finansijski pomogli. Dobili smo na kraju deset epizoda dokumentarnog serijala – Biseri vojvođanske odbojke. U serijalu su u pet epizoda predstavljene generacije koje su osvajale trofeje: DTV Partizan u ženskoj odbojci, Jedinstvo iz Stare Pazove, OK GIK Banat u muškoj i MOK Spartak. U preostalih pet epizoda smešteni su uspesi Odbojkaškog kluba Vojvodina, jer je sve ostalo što se dešavalo u muškoj odbojci povezano sa ovim kolektivom. Nije bilo jednostavno, jer je Vojvodina puno toga osvojila. Snažnu potporu dala je upravo ekipa ljudi iz OK Vojvodina, na čelu sa predsednikom Zbiljićem, Šiškom, Salatićem, kao i Kuzmanovićem, predsednikom UO Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Na taj način omogućeni su uslovi da ekipa koja to radi, a koja se i ranije iskazala u mnogim projektima, realizuje i ovaj serijal. Veliku podršku imao sam i od strane drugih klubova o kojima se priča u serijalu. Vojvodina je prednjačila, stvarajući uslove da se ostvare priče aktera, posebno poslednjih dvadeset godina. Pomoć je usledila i od ljudi iz operative, koji su izašli u susret kada je reč o organizaciji snimanja, arhivi. Tu su bili TV Stara Pazova, Subotica, KTV Zrenjanin, Predrag Milinković iz RTS, Tatjana Marovski iz OK Vojvodina. Omogućili su materijal i dali vetar u leđa da se što efikasnije uradi.
Prema rečima Vislavskog ideja je bila da se ovekoveče uspešne godine, da se ne zaborave akteri tih događaja i da se eventualno otvori prostor i nastavi rad na filmskom pozicioniranju i predstavljanju odbojke u pokrajini.
– Posebno mi je dragoceno i važno to što se u serijalu pojavljuje veliki broj ljudi relevantnih za razvoj odbojke, pogotovo kada je reč o imenima onih koji nisu više sa nama. Na primer to su Žarko Petrović, Radovan Dabić, Rajko Kijac, Milan Košničar, Milojko Tubić, Nebojša Ninkov i mnogi drugi. Sve to uspeo sam zahvaljujući revnosnom čuvanju bogate filmske aktivnosti, koja je rezultirala odličnom arhivom. Sve što sam snimao kao novinar, ja sam sačuvao. Mogu da izrazim zadovoljstvo time i ponos. Ne znam da li neko poseduje tako nešto, a istorija i te kako ima značaj.
Na kakvo će interesovanje i odjek naići serijal „Biseri vojvođanske odbojke“, vreme će pokazati. Ostaje nada da će i oni koji u tome mogu pomoći pružiti maksimum u promovisanju, ali isto tako i nuditi, nametnuti i pričati o značaju ovog projekta, te posebno u mlađim generacijama, probuditi interesovanje.
– Kod starijih verujem da postoji naglašen interes. Što se tiče mlađih i tog edukativnog uticaja samog serijala na sadašnje odbojkaše, ne mogu dati ocenu. Nepoznanica mi je to u kojoj su meri uopšte zainteresovani. Nisam baš optimista, ali duboko verujem da će se uvek naći oni koji tragaju, ljudi koji daju značaj vrednostima prošlih vremena, koji poštuju kontinuitet razvoja i istorijski tok odbojkaškog sporta. I koji će kroz to možda lakše usvojiti istoriju nego kroz literaturu. Istina, literatura je uvek po pravilu deficitarna, jer malo ko ima štampane knjige i časopise, kao što Vojvodina ima, pa ta populacija i nema mnogo načina da dođe do informacija o onome što je prethodilo današnjem mnogo boljem statusu sporta za koji su se opredelili, nego što je to bilo u prošlosti. U svakom slučaju, teško mi je da sada odgovorim na pitanje u kojoj meri može serijal da razvije interesovanje. Meni se sviđa to što sam uradio, a eho je prerano iznositi, jer je emitovanje na RTV tek počelo. Pohvale su, za sada, stigle iz Kleka nakon priče o njihovim devojkama iz 1964. Bezmalo je celo selo bilo obavešteno i svi su gledali.
Na kraju, mora se spomenuti ekipa koja je radila serijal i bila duša projekta, koji je realizovan u osam meseci. Osim autora Miroslava Vislavskog najveći doprinos dali su snimatelji i montažer Goran Podlipec, dugogodišnji saradnik Vislavskog.
– Reč je o čoveku koji je sjajan marketingaš, montažer, kompletna ličnost koja ume da uklopi sve, pa i da prilagodi muziku. On je i odličan glumac i tako ga uglavnom svi poznajemo, po Folirantima. Sve što je bila moja ideja, što sam naložio, on je pretočio u lepu video efektivu. Snimatelji su bili Jovan Čiča i Ivan Milinkov zvani Vanjus, takođe dugogodišnji saradnici. Organizaciju je vodila moja supruga Milijana, a iza svega stoji moja agencija MV. Ima tu i ljudi koji su povremeno, po potrebi, angažovani. Arhiva je uglavnom moja, uz dodatke i pomoć koju sam imao od već pomenutih ljudi. Važno je i to što je OSV prigrlio ideju Bateza i dao snažnu logističku potporu. Pomogli su da realizijemo najkritičniji period, početak, a dalje su pomagali oni koji su prepoznali vrednost projekta.
Serijal „Biseri vojvođanske odbojke“ emituje se sredom u 16.04, na prvom programu RTV, a postoji i repriza za noćobdije. Kada prođe premijera, epizode će ići i na zvaničnom YouTube kanalu OK Vojvodina, a putem toga i na sajtu kluba. Snimci će biti dostupni svima, koji budu želeli da puštaju i emituju ove vredne dokumentarne epizode.
– Neka to bude omaž uspešnima. Nema osobe koja nije pomenuta, a koja je učestvovala u stvaranju uspeha, pre svega kada je reč o igračima, trenerima, stručnim štabovima, rukovodećim ljudima… Subjektivno je to koliko će ko biti zadovoljan, ali to je pravo autora da posloži. Ako me zdravlje posluži možda će još biti takvih projekata – završava Miroslav Vislavski.
Kao u našem jeziku azbuka, tako i u sportu, postoje lekcije, bez kojih ne možete dalje. Doduše možete, ali sa rupom u znanju. Zato, dok se stariji sa setom, gledajući epizode ovog dokumentarnog filma, prisećaju uspeha, ljudi, utakmica i bude emocije, oni mlađi neka iskoriste tu priliku što će im jedan zlatni serijal biti dostupan i posle televizijskih premijera, da oplemene svoje odbojkaško znanje i spremnije i kvalitetnije krenu u borbe za neke nove pehare.