Suncem okupan dan rado biste proveli u prirodi, po mogućnosti van grada, a opet ne mnogo daleko. Posetili ste mnoga poznata izletišta, pa ovog puta želite da istražite nova mesta. Dozvolite sebi da vas put odvede i u Bač.
Opština Bač smeštena je između Bačke Palanke i Odžaka, na 62 km od Novog Sada, 50 od Sombora, 140 od Beograda i 120km od Subotice. Ovo malo vojvođansko mesto leži na obali Dunava dugoj 43 kilometara. Svojom istorijskom lepotom na prvu će vas osvojiti najočuvanije srednjevekovno utvrđenje u Vojvodini, Bačka tvrđava, a u plan obilaska obavezno morate uvrstiti i Manastir Bođani, Didinu etno kuću, Franjevački samostan, Tursko kupatilo i pravo mesto za osveženje, Jezero Provalu kod Bača. Nećete ostati imuni ni na prelepe predele, pešačke i biciklističke staze, igrališta za decu i dobru hranu. U ugostilteljskim objektima možete uživati u tradicionalnim vojvođanskim jelima, a ukoliko pitate budite sigurni da ćete dobiti prave preporuke gde možete kupiti tamošnji čuveni kulen i kobasicu.
Ako ste na trenutak pomislili da ste surfujući zalutali na neki portal turističkog vodiča, pogrešili ste. I dalje ste na crveno-belim odbojkaškim talasima. A u Baču, da znate, bome igraju i odbojku. I to kakvu.
Osamnaestogodišnji tehničar Matija Milanović (u avgustu će napuniti 19), prve korake napravio je upravo u svom Baču, a nećemo preterati ako kažemo da već sada polako preti da nadmaši oca Darka i sestru Irinu.
Upravo Matija treći je igrač čiju ćemo priču iz youtube serijala “Usudi se da veruješ” preneti u web izdanje našeg magazina.
Predstavnici medija koji su često uzimali izjave od Matije, bez sumnje su od njega mnogo puta mogli čuli da ne voli da gubi. Otuda su sigurno potekle i suze na kraju sezone, nakon drugog meča četvrtfinala sa Karađorđem. I možda su te suze umesto njega potvrdile da su celu sezonu saigrači i on igrali svim srcem.
– Još uvek mi je ponekad teško i krivo, jer sam ubeđen da smo mogli da se borimo dalje i za treći trofej. Jednostavno, koncetracija je bila slabija i nismo uspeli – počinje priču Milanović: No, srećan sam jer smo imali odličnu sezonu, kojoj se niko, mislim pre svega na one sa strane, nije nadao. Uspeli smo kao veliki tim, svi zajedno, igrači, treneri, uprava.. Svi smo verovali da možemo, borili smo se, potvrdili potencijal i osvojili dva trofeja.
Matiji je ovo bila druga sezona u prvom timu, s tim da prethodne nije igrao, sem nekoliko mečeva kada je Buculjević bio povređen. Zato je meč za Superkup bio pravi izazov i iskušenje za njega.
– Sećam se te utakmice kao da je juče bila. Tada, ali i cele sezone treneri su se maksimalno trudili da skinu teret sa nas. Nismo imali pritisak, samo podršku, a od nas se tražilo da se borimo, da igramo kao tim, svim srcem. Meni, a i još nekolicini u ekipi, bila je to prva utakmica takve važnosti u karijeri. Imao sam tremu, ali sam uspeo da je smirim.
Kako veli Matija, trofej Superkupa im je doneo samopouzdanje, bio je vetar u leđa za nove izazove.
– Mnogo nam je značilo sve to, bio je to veliki uspeh, ali nas to nije opustilo. Naprotiv, znali smo da nas čeka još mnogo rada, teških mečeva, iskušenja i da svaki naredni put na teren moramo izaći spremni. Uvek nam je bio cilj da pružimo maksimum, vodila nas je energija i krasilo nas je veliko zajedništvo. Nikada nismo odustajali, a imali smo veliki broj dugih mečeva. Tajna je sigurno bila i u fizičkoj pripremi. Ne znam da li neko tako radi u Srbiji, kao što smo mi radili sa Acom i isidorom. Takođe, uvek smo imali podršku trenera, ali i slobodu – priča novosadski dirigent.
Da Superkup nije slučajnost Matija i drugari potvrdili su u Kupu Srbije, a put do finala i trofeja nije bio lak. Najveće rivale morali su preskočiti na putu do cilja.
– Utakmica četvrtfinala protiv Crvene zvezde bila je možda i naša najbolja utakmica. Odigrali smo je u jednom dahu. Zatim su usledila dva neizvesna meča u pet setova protiv Partizana. Znali smo da pobeda u Zemunu od 3:2 ne znači ništa, za nas je to bilo kao da je 0:0. A kada smo 27. decembra ušli u malu salu Spensa, videli da je dupke puna i da ljudi čak i na stepenicama stoje, znali smo da samo treba damo sve od sebe i da će sve biti dobro. Ja sam ovde četiri godine, ali nisam video do sada u maloj sali, sem u utakmicama finala plej- ofa, takvu atmosferu. Imao sam pritisak, jer sam znao da ću, ako izgubim, ujedno izgubiti jednu borbu za novi trofej. I to me je držalo. Još uvek pamtim tu atmosferu, podršku svih, publike, stručnog štaba, uprave, svih u klubu… Osećao sam da moramo da se odužimo – kaže Matija.
Za rezultate su potrebni potencijal, kvalitet i rad pre svega. Ali, Matija, poput njegovih saigrača, ističe da je njihova posebna vrednost bila zajedništvo.
– Ekipa, treneri, svi u klubu… Bili smo složni, disali smo kao jedan tim. Od starta smo gradili jedinstvo, a vreme smo provodili zajedno i van treninga. Imali smo posebnu energiju. Još jedna važna stvar je to što imamo takav stručni štab. Treneri Marko i Siniša saosećali su nama, razumeli su nas, davali su nam snagu, podršku. Više puta nam je trener Marko rekao da zajedno možemo iščupati radijator iz zida. Mnogo znači kada vam trener to kaže.
Sada je već izvesno da će u narednoj sezoni Vojvodina biti još mlađa. Ali, izvesno je i to da na domaćoj sceni ima najveću perspektivu, potencijal i igrače koji će tek potvrditi da nisu slučajno obeležili sezonu za nama.
– Ja sam mlad igrač, moram još mnogo da radim na sebi. Kao i svi mi. Činjenica je i to da smo pokazali da s nama ne može lako da se igra, da možemo da se borimo za trofeje, pa će zbog toga naš zadatak biti još teži. Moramo se truditi da opravdamo poverenje i da budemo još bolji. Koliko god da ekipa bude mlada, dobar rad, požtvovanje, energija i zajedništvo mogu doneti rezultat – zaključuje na kraju Matija Milanović.
A sportu je to upravo tako, jednostavno. Rezultati i trofeji su ti koji govore. Njih niko ne može obrisati.
