Prošlo je tek nekoliko meseci, a Andrej Rudić obukao je ponovo crveno-beli dres. Početkom decembra, iskusni srednji bloker vratio se u Vojvodinu, kako on veli, da završi ono što prošle sezone nije uradio.
Njegov duh, pozitivna energija i podrška koju stalno pruža mladim saigračima već su dali rezultate, a nema sumnje da će intenzivniji rad u pauzi prvenstva, dovesti tim do željene forme i pripremiti je da u drugom delu sezone uspešno preskoči i najteže prepreke.
– U Milanovcu sam bio do pre tri sedmice. Čekao sam pravu priliku, želja je bila da nastavim u inostranstvu, međutim to se nije desilo. Kažu ljudi da je takva godina i mnogo igrača nije moglo naći napolju klub, ili se to desilo tek u decembru – kaže Andrej Rudić i nastavlja: – No, dobio sam poziv od sportskog direktora Đurića i trenera Narančića, koji su mi rekli da bi voleli da se vratim, da oni meni pomognu, ali i da ja iskustvom i igračkim sposobnostima pomognem mladim saigračima. I baš sam zadovoljan što sam se vratio. Lepo mi je što sam opet ovde.
Kako i sam ističe, kada se vratio, od prvog trenutka bilo je kao da nije ni odlazio.
– Jako dobro poznajem klub, ambicije i sistem rada. Bio sam ovde devet godina, odlično poznajem i igrače, tako da od prvog treninga nije bilo problema.
Vojvodina Mozzart je na pauzu otišla kao prvoplasirana na tabeli, sa 10 pobeda i dva poraza, što je zavidan rezultat. U poslednja dva kola slavio je novosadski tim na važnom i teškom gostovanju u Kragujevcu, a nakon toga i u Gornjem Milanovcu.
– Podigli smo se sigurno i dobro smo završili ovaj deo sezone. Za to su sve zaslužni treneri, mi samo pratimo instrukcije, a hvala bogu momci su vredni, dobri, slušaju i žele da napreduju. Treba verovati u rad trenera i biti strpljiv, ništa ne dolazi preko noći.
Ostaje žal za plasmanom u finale Kupa Srbije, ali to je sada već arhivirano. Ekipu očekuje borba u Superligi.
– Mislim da smo mogli u finale Kupa Srbije, ali šta je tu je. Ostaje ono najvažnije, borićemo se za trofej šampiona Srbije. U drugi deo ulazimo sa prve pozicije i to nam je zaista vetar u leđa. Biće tu još svega, pokazalo se da skoro svako svakog može da pobedi. To više nisu ni iznenađenja. Crvena zvezda ima neverovatnu ekipu, tu je i Karađorđe. Partizan kada je u formi igra zaista odlično, ima spoj iskusnih i mladih igrača. Radnički posebno ima iskusnu sjajnu ekipu. Tu su Niš, Spartak i mnogi drugi. Ko zna ko će biti prvi, a ko poslednji. Znam samo da ćemo se maksimalno truditi i boriti da probamo da sačuvamo ovu poziciju – ističe Rudić.
Iako ima pet titula prvaka, Andrej nekako najviše želi baš ovaj šampionski pehar. Ili bolje rečeno, titulu sa ovom generacijom.
– Ovu posebno želim. Mislim da ova ekipa zaslužuje titulu, ako je trebalo da je čekamo, čekaćemo je. Svi ljudi iz kluba i treneri toliko vole ovu mladu ekipu i podržavaju je, pa mislim da bi titula prvaka stvarno bila kruna rada. Ovoj generaciji samo to fali. I da, jesam se vratio da završim ono što prošle sezone nisam uradio – poručuje srednji bloker i dodaje: – Tu je sad i Radosavljević, iskusan je, pomaže primačima. A verujem da će uz Negića sve biti još bolje i jedva čekamo da se on vrati u tim.
Inače, nije tajna da je Andrej Rudić omiljen među mlađim saigračima, koji prihvataju njegovu energiju i savete.
– Nije teško biti vođa. Naprotiv, to je čast. Privilegija je raditi sa ovim momcima, koji su sjajni. Došao sam da pomognem. Ako i ukažem na nešto, znaju oni da to činim iz dobre namere. Laska mi sve to, ali ja nisam tu da budem strah i trepet. I stvarno se nadam da im je lakše uz mene. Želim im svima sve najbolje.
A na kraju razgovora morali smo se našaliti i podsetiti se posebne motivacije iz prošle sezone. Naime, Andrej je najčešće ponavljao to kako ih je trener Narančić motivisao poručivši im na jednom tajm – autu, da kada se čovek bori za goli život i kada nešto jako želi može da iščupa i radijator iz zida. Nakon toga Rudić je često govorio “Hajde čupaj taj radijator”.
– Ne jedan, ne dvojica, trojica… Moramo da čupamo svi zajedno. Videćemo da li ćemo se slikati na kraju sezone sa radijatorom. Odnosno, sa tim trofejom koji nedostaje – zaključuje Andrej Rudić.