Na pitanje šta je najvrednije i najvažnije za njega, on nema dilemu, odgovor je uvek isti – To što veruju jedan drugom, što čine jednu porodicu i to što oseća da u svaku borbu ide sa braćom. Novi Vošin kapiten Žarko Ubiparip sanja o novim trofejima, o velikim pobedama, ali više od svega želi da rastu zajedno, iz dana u dan, da igraju sa istim žarom i željom, jer upravo tako mogu stići do cilja.
Kapitenskoj traci nije se nadao, ali svestan je potpuno da je ona obaveza i čast.
– Prvo, nisam verovao da ću biti najstariji u ekipi, ali sam bio počastvovan kada mi je saopšteno da ću biti kapiten. Nisam bio uplašen, ali sam znao da je to velika obaveza. Od mene se mnogo očekuje, a posebno se u mene uzdaju saigrači – ističe Ubiparip i nastavlja: – Ne mogu reći da sam se potpuno snašao. Tek je početak, ali se polako prilagođavam novoj ulozi. Moji momci veruju u mene, kao što i ja verujem u njih, zajedno rastemo iz dana u dan i tako će biti do kraja sezone.
Kako karakterom nije takav, Žarko ni u ulozi kapitena neće biti neko ko voli da viče.
– Na terenu kroz neke situacije pokušavam da objasnim saigračima šta i kako možemo da uradimo. Nisam ni ja baš iskusan, ovo mi je peta profesionalna sezona i imam i ja mnogo još da učim. Dobro je što nisam imao ozbiljniju povredu, a mislim da je sve to zbog treninga, ishrane i odmora. Kroz rad i kroz takav odnos prema sportu želim da budem primer. Nisam neko ko voli da viče. Naravno desi se nekad neka blaža varijanta u žaru borbe, ali uvek pokušavam na lep način da im objasnim.
Prošla sezona je bila takva da su se međusobni svi dobro upoznali i navikli jedni na druge.
– Zbog svega što smo prošli, imam osećaj da je prethodna sezona trajala tri godine. Uživali smo, bilo je i teško, prošli smo mnogo toga, ali ih zato sada sve dobro znam, u lepim i lošim trenucima, kada treniramo i kada ne treniramo… Drago mi je što smo sada na broju i nadam se da ćemo ponoviti lepe rezultate – kaže Žarko.
Novosadski primač smatra da ekipa u pripremnom periodu nije pokazala ono što zaista može, ali pošto je sada kompletna, siguran je da će biti sve bolja kako sezona bude odmicala.
– Od početka priprema je bilo neobično, dosta je igrača falilo. Zato će nam sada možda trebati više vremena da se uigramo. Ne mogu reći da sam potpuno zadovoljan utakmicama u pripremnom periodu. Imam osećaj da smo dosta padali. Ali, mislim da će to doći sve na svoje. Žao mi je zbog našeg turnira, jer smo imali priliku da igramo sa zaista kvalitetnim ekipama i to u našem gradu. Nismo bili zdravi, a ni uigrani. Mislim da zbog svega toga nismo ni sasvim pokazali želju koju imamo. No, sada treba da se skockamo i da pokažemo da smo mi ta ista ekipa – veli Ubiparip.
Sezonu će Vojvodina otvoriti utakmicom za trofej Superkupa, a kapiten se nada da želja i borbenost mogu nadomestiti nedostatke u igri i formi.
– Prošle godine smo već na početku bili u dobroj formi, ali verujem da možemo da odigramo Superkup sa mnogo motiva i želje, te da idemo dalje sa više samopouzdanja. Moja je želja da počnemo sezonu pobedom, jer mislim da bismo snažnije nastavili i smanjio bi se pritisak. Iako nas ljudi ne vide kao favorite, mi smo ipak Vojvodina, a od nje se uvek očekuje. Prošle sezone smo uzeli dva trofeja i ljudi veruju da to možemo ponoviti – kaže Ubiparip: – Generalno, mislim da u celoj sezoni naša prednost može biti to što imamo dugačku klupu i što svako može da pruži doprinos. Svaki igrač je dodatno motivisan kada zna da će dobiti šansu. Baš zato što smo još mlađi nego prethodne sezone, važno je da svako dobije priliku i da pomogne ekipi. Ne može jedan igrač da nosi utakmicu.
Žarko Ubiparip ukazuje i na to da je najvažniji cilj da kao igrači i kao ekipa napreduju i sazrevaju, a ako na tom putu uspeju, onda može doći i rezultat.
– Imamo dobre uslove, kvalitetne treninge. Na nama je da radimo i da damo sve od sebe. Ne treba da nas opterećuje to u kakvim sastavima će biti druge ekipe. Verujem da možemo svakoga da dobijemo kada smo fokusirani i kada igramo sa mnogo želje, srčano i borbeno. Bitno je da gledamo našu stranu mreže i da u trenucima kada je teško i kada grešimo, ne padamo mnogo i da se držimo zajedno – zaključuje kapiten Žarko Ubiparip.