Svaka ekipa treba da ima jednog Đogu. Pre četiri godine, kada je iz malog, ali po odbojci i odbojkašima poznatog, Ljubinja, stigao u Novi Sad, Strahinja Đogić vrlo brzo se uklopio u vojvođanski milje i začinio ga specifičnim hercegovačkim karakterom, oštrinom, vedrinom, pa čak i pozitivnom ludošću. Postao je u ekipi, najpre kadetskoj, te juniorskoj i sada u prvom timu, sinonim za radost, podršku, atmosferu i emociju.
Veliki borac, privržen drugarima iz tima, trenerima, klubu i dresu koji nosi, Strahinja je šesti igrač čiju priču iz serijala „Usudi se da veruješ“, prenosimo u web izdanje našeg magazina.
– Sećam se prvog treninga u ledenoj dvorani sa Acom i Isidorom. Većina nas se dobro poznavala, još iz mlađih selekcija, a dugo smo radili i sa trenerom Markom Narančićem. Oni nešto stariji u prvom timu su nas zaista sjajno prihvatili i podržali – počinje priču Đogić: – Od prvog dana smo se našli, osećali smo da ćemo napraviti lepu priču. Mnogo njih me je pitalo da li smo zaista tako složni. Da, sve to što se moglo osetiti i videti na terenu, to smo bili mi. Mnogo vremena smo provodili zajedno, družili se, ako je neko servirao ispod mreže imao je zadatak da kupi krempite, slavili smo rođendane, zezali se, smejeli i gradili odnos, koji je brzo na terenu davao rezultate.
Iako je sezona za nama bila projektovana za sklapanje mozaika, stvaranje ekipe, sazrevanje igrača, momci nisu želeli da sve ostane na tome. Hteli su da dokažu da mogu. Hteli su više od toga, više od igre.
– Mislim da nas je delimično podstaklo i to što ljudi sa strane nisu verovali u nas. Ja sam mojima pre početka sezone rekao da ćemo se boriti za sva tri trofeja. Nažalost, do trećeg nismo stigli, ali smo osvajanjem Superkupa i Kupa Srbije, postigli veliki uspeh. Trener nam je često govorio da igramo za sebe, za ekipu, da nemamo šta da se plašimo i da ćemo uvek imati podršku. Osim borbenosti i kvaliteta igre, krasio nas je taj super odnos koji smo izgradili, a u čemu nam je mnogo pomagao i kapiten Kisić. Bili smo svi kao jedan od prvog do poslednjeg dana. Najtužniji je bio taj kraj, tu noć nisam ni spavao, a najsrećniji momenat za mene je bio kada smo osvojili Kup Srbije, jer smo već duboko ušli u sezonu, imali smo težak put i bili smo svesniji svega – kaže Strahinja Đogić.
Kako veli novosadski libero, tajna teških pobeda i uspeha ne leži u nekom segmentu pojedinačno, nego u skupu svih segmenata zajedno.
– Igrali smo dobro, vredno smo trenirali, napredovali odbojkaški, ali i ljudski. Mislim da smo iz utakmice u utakmicu dokazivali da smo ekipa za velika dela i za trofeje. Možda je tajna bila i u energiji i zajedništvu. Bili smo zaista istrajni, a hrabrošću smo ponekad zaslužili i sreću. Dugi mečevi su nas podizali i puno nam značili. Mi smo svoj deo posla uradili i uvek smo pružali maksimum, odnosno onoliko koliko smo u tom momentu mogli. Nekada je to pratila radost, a nekada suze, kao što je to bio slučaj na kraju sezone. Ali, važno je da smo delili i dobro i loše. Čini mi se da najvažnija tajna leži u tome što mi možda nismo veliki igrači, bar ne sada, ali smo velika ekipa.
Nema sumnje, da kvalitet ekipe ne bi isplivao, da nije bilo te sloge, ali i nezaboravnih radosnih momenata, u kojima je jednu od glavnih uloga veseljaka preuzimao upravo Đoga, kako ga drugari zovu.
– Ne bih nikoga isticao, posebno ne sebe. Svi smo bili zaslužni podjednako za jedan deo atmosfere. Svako je sebe utkao u taj mozaik. Možda smo, eto, Miško i ja najviše plesali, ludovali, ali smo se svi trudili da jedan drugog opustimo. Luka i Lazar su bili zaduženi za šale, a meni je bilo zanimljivo na kakav je način to Laki radio. Boske je uvek imao neke fore brčanske, nekada je nekoga to uspelo i iznervirati (smeh). Ali, šta da se radi, mi smo još mladi ljudi i sve je to normalno – kaže Strahinja Đogić i dodaje na kraju: – Ovo je moja najdraža sezona u karijeri, najlepša godina u životu. Sve su to moji prijatelji. Ako uzmemo sve u obzir, promenu tima i sve ostalo, mislim da je ovo jedna od najboljih sezona u novijoj istoriji kluba i srećan sam što sam tu stranicu klupske istorije ispisao upravo sa prijeteljima.
