U Kanadi, u oblastima udaljenim od obale, sneg ume da se zadrži i po šest meseci godišnje. Zato Kanađani jako dobro znaju šta je grtalica – mašina za čišćenje snega. Srećom, danas u vreme moderne tehnologije, u zemlji javorovog lista, osim o tome kako se čiste snežne prepreke, putem interneta mogu da vide i da nauče mnogo toga još – na primer to kako na novosadski način “radi grtalica”, kako jedna sportska porodica timskim duhom, čiji je deo i momak odrastao u kanadskom Kičeneru, posebnom energijom, posvećenošću i kvalitetom čisti i topi prepreke pred sobom.
Priča o grtalici postala je sjajna i uvek dobrodošla interna šala u ekipi. Ali priča o posebnoj energiji i porodici nešto je što Žare sada živi sa ekipom na terenu i van njega.
Možda je baš u potrazi za takvom pričom pre nekoliko godina Žarko Ubiparip odlučio da odbojkašku karijeru nastavi u Srbiji, a posle dobrih partija u Kraljevu, prošle sezone stigao je u Vojvodinu. Iako je tada, zajedno sa ekipom, imao mnogo želja i visoka očekivanja, prošao je nažalost, jednu tešku takmičarsku godinu, pa je verovatno hrabreći sebe u neobaveznom ćaskanju u klupskoj kuhinji obećao da će nova sezona biti drugačija. Dok je govorio to verovatno da ni sam nije mogao naslutiti – da će tako i biti.
U prvom delu sezone Žare je sa Vošom osvojio Superkup i obezbedio plasman u finale Kupa Srbije. Lepe partije crveno-beli su zabeležili u ligi, uz neminovne kikseve, a dobar utisak ostavili su i u Evropi. Sada se maksimalno, još motivisaniji i odlučniji, spremaju za nastavak sezone.
– Znao sam da neće biti lako, ali sam isto tako osećao da ćemo se boriti svom snagom, da imamo u svakom takmičenju šta da kažemo i pokažemo, da smo motivisani i gladni dokazivanja. Superkup nam je bio vetar u leđa, podigao nam je samopouzdanje. Posle toga smo nastavili još jače i bolje. Plasman u finale Kupa je začinio kraj minule godine. Mnogo mi je drago, zato što smo smo onima koji su verovali u nas od početka i dali nam šansu, na neki način tim rezultatima uzvratili i odužili se. Srećan sam i zbog svih saigrača, trenera… Mislim da ću ponoviti ono što su i pre mene rekli, ceo tim bio je ključ svih pobeda – kaže Žarko Ubiparip.
Novosadski primač veruje da su snaga kolektiva i energija najvažniji aduti Vojvodine.
– Mislim da nije ništa gotovo. U nastavak sezone ulazimo spremni, jaki, motivisani da idemo korak po korak dalje. Nekako imam stalno osećaj da još nešto fali, da priča nije gotova i da imamo još mnogo toga da kažemo. Naš ključ je i to što nas treneri uvek drže na takvom nivou da nije bitno šta se desi. I kada pobedimo i kada izgubimo, ne daju nam mnogo prostora za razmišljanje, sutra se već okrećemo sledećoj utakmici i novim izazovima – ističe Žarko i nastavlja: – Sve što je bilo ne može više da se podvede pod slučajnost. Nije to više samo jedna utakmica. Iz nedelje u nedelju, iz utakmice u utakmicu mi smo rasli. Bilo je istina i kikseva, ali i bolesti, povreda. Sve je to deo sazrevanja. Mislim da smo sada još motivisaniji da treniramo još bolje i da nastavimo gde smo stali. Nikad nam nije dovoljno, uvek želimo više. Ambicije rastu.
Ubiparip je za samo godinu dana od nekog ko je došao da se afirmiše, ove sezone postao jedan od nosilaca igre, odnosno jedan od onih “starijih”.
– Ja sam pre svega zahvalan na tome što me je takva institucija kao što je Vojvodina htela u svojim redovima. Pre nekoliko godina kada sam stigao iz Kanade niko nije ni čuo za Žarka Ubiparipa, a posebno ne to kako igram. Dobio sam šansu da uđem u ovaj sistem – veli Žarko i nastavlja: – Mogu reći da sada u ovoj novoj ulozi nije lako. Posebno zato što se to sve dešava u Vojvodini, u kojoj se uvek očekuje dosta. Možda ja ne vidim sebe kao nekog lidera, bar ne tako da budem neko ko priča i govori drugima šta treba i kako treba da rade, jer sam ja prvi koji ima još mnogo da uči. Više svojim radom i igrom volim da dam primer. Na terenu se uvek trudim da ne razmišljam o tome da li je 1:1, ili 24:24, nego uradim ono što u tom momentu najbolje mogu. Bez obzira na to da li uzmem poen, ili pogrešim, moj tim je uvek tu uz mene da me podrži. I nikada ne pobedimo zato što je jedan od nas prošao loptu, nego zato što smo celu utakmicu i svaku akciju igrali kao tim. Nije lako, ali trudimo se, gradimo atmosferu i rastemo kao ekipa.
Nema sumnje da Žare i drugari u drugom delu sezone mogu i dalje da rastu.
– Mislim da sam prvi put ove sezone shvatio koliko znače timski duh i atmosfera. Uz tu energiju koja nas drži, kao i uz podršku publike ti sebi u glavi možeš da kažeš da si bolji od protivnika. I to mnogo znači. Ne gledamo mi ni na godište, ni na to koliko ko provede na terenu. Mi smo jedna velika porodica, koja u svaku utakmicu uđe zajedno, izađe iz nje zajedno, bez obzira na to da li je dobro, ili loše. To je najvažnije u ciljevima koje smo ostvarili, ali i u onima koji su pred nama – zaključuje Žarko Ubiparip.
