Šezdesete godine bile su jednako lepe, teške, čudne, a možda i prelomne za dalji napredak kluba. Obeležilo ih je mnogo toga, pre svega tri promene imena i tri ranga u kojima je za to vreme ekipa igrala. Ono što je manje vidljivo, bar na prvi pogled, jeste činjenica da u to vreme klub nije imao adekvatnu Upravu, a u nekoliko navrata bilo je pokušaja da se stvori jača struktura.
Zbog toga i danas veterani, a tadašnji igrači, imaju osećaj, da su ekipe često bile jače od Uprave koja ih (ni)je vodila, te da je upravo to bio razlog što nisu zabeleženi i bolji rezultati. Naime, početkom šezdesetih tadašnji DTV Partizan igrao je u Vojvođanskoj ligi, kao Železničar ušao u Srpsku, a kao Student u Saveznu ligu.
– Čini mi se da je napredak mogao da ide i mnogo brže. Uvek smo se mučili po nekoliko sezona i tek onda uspeli da pređemo u viši rang. A kažem da smo mogli i brže zato što smatram da smo imali u to vreme dobre igrače, ali nam je nedostajala bolja organizacija. Kvalifikacije za Srpsku ligu 1962. su bile i prvi značajan događaj za nas. Kada smo njih uspešno prošli, onda smo se opet patili do 1965. da dođemo do prvog, ili drugog mesta, pa da se borimo i za savezni rang. Uvek nam je falio jedan korak, jedna pobeda, a čak i manje od toga. Čim smo dobili neku Upravu odmah je bilo i rezultata, što je pokazalo i pripajanje SOFK-a Univerzitetu – seća se tadašnji kapiten Branislav Otić.
U to vreme bila je presudno i osnivanje odbojkaške škole u OŠ „Đura Daničić“, koju je za svoju dušu otvorio prof. Nebojša Ninkov. Tu su stasali igrači, koji su krajem šezdesetih gotovo svi došli u tadašnji Student. Rad sa mladima bio najveća preokupacija Ninkova. Kao nastavnik preduzeo je pionirski poduhvat, kojim je utro put savremene organizacije stručnog rada sa najmlađima. To je bio temeljac novosadske odbojke i našeg kluba.
– Dolaskom u školu shvatio sam da je posao trenera da u svojoj sredini stvara od samog početka. U tom stvaralačkom radu on mora da zainteresuje decu da zavole odbojku, da ih kroz obučavanje i vaspita – reči su Ninkova.
U jesen 1962. pri OŠ „Đura Daničić“ osnovao je prvu odbojkašku školu, a polaznici su bili učenici petih razreda, njih tridesetak u početku. Deca su s velikom ljubavlju vežbala, a za ceo poduhvat se zainteresovao i Zavod za fizičku kulturu Vojvodine, čji su stručnjaci pratili i kontrolisali rad. Oni su prošli kroz četvorogodišnju stručnu obuku i postali prvi školovani odbojkaši, omladinski reprezentativci: Miroslav Rajačič, Mirko Turk, Jugoslav Spasić, Sava Nadlački, Radomir Dabetić i Jovan Protić. Iz ove generacije stvoren je kostur ekipe koja je 1972. izborila povratak u Prvu saveznu ligu.
