Još kao mali je maštao o tome da bude sportista i da jednog dana igra za Srbiju i u njoj. Žarko Ubiparip, novi mladi primač Vojvodine, rođen je u Kanadi 1999, gde se školovao i nedavno diplomirao na tamošnjem fakultetu. U dalekoj Kanadi je napravio prve odbojkaške korake, a takođe je igrao za univerzitetski klub Gelf tri godine. Kada je počela pandemija korona virusa odlučio je da studije završi online, a da se preseli u Srbiju i tu nastavi da igra odbojku.
Nakon dve sezone u Ribnici, Žarko je potpisao trogodišnji ugovor sa srpskim šampionom.
– Poziv Vojvodine se ne odbija. Takvu priliku jednostavno nisam mogao da propustim, zbog blistave istorije kluba, tradicije i uspeha. Kako sam poslednje dve godine u Srbiji, imao sam priliku da vidim kakva je danas Vojvodina, koliko je ambiciozna, uspešna i organizaciono moćna. Moram da se zahvalim i predsedniku kluba Dragoljubu Zbiljiću – kaže Ubiparip i nastavlja: – Inače, otac mi je rođen u Novom Sadu, a živeo je u Somboru. Mama je iz Kraljeva. Ja sam rođen u Kanadi, tamo sam išao u školu i studirao. Zbog korone su prekinute sportske aktivnosti i takmičenja, a kako sam oduvek želeo da treniram i napredujem u Srbiji i da se nametnem za nacionalni tim, shvatio sam da je to pravi trenutak za selidbu. Iako imam i jedno i drugo državljanstvo, jedini moj izbor su bile srpske nacionalne selekcije. Sebi sam rekao da mi je ovo jedina šansa. Trenirao sam jako, samo sam se tome posvetio, sve drugo sam malo ostavio po strani.
U međuvremenu, Žarko je sa Ribnicom napravio dobar iskorak, a u sezoni 2020/21. je osvojio Kup Srbije. Nedavno je i diplomirao.
– Nosim lepo iskustvo iz Ribnice, bio je to novi korak za mene i prilagođavanje srpskoj odbojci. Mada mi nije ovde ništa strano, jer sam dolazio ranije leti i imam dosta drugara u Somboru i Kraljevu. Sada sam završio i fakultetske obaveze tako da sam potpuno okrenut Vojvodini. Mislim da ću se i ovde brzo uklopiti. Znači mi i to što sam došao na nedelju dana da treniram sa ekipom, a nameravam da budem spreman za pripreme. Moram reći da mi je sve prelepo u Novom Sadu. Sve mi se sviđa, od igrača, preko stručnog štaba do samog kluba, organizacije i načina života. Svi su me lepo prihvatili, sa reprezentativnih akcija znam Simića, Bajandića, Negića, dok sam sa Zečevićem igrao u Ribnici – ističe Ubiparip i poručuje na kraju: – Svestan sam odgovornosti koju nosi dres Vojvodine. Znam kakve ciljeve i ambicije ima klub. Za mene je to pozitivan pritisak, volim visoke ambicije, to me motiviše da treniram još više i jače i da se borim za trofeje.