Do sada je odigrao tri utakmice u dresu Vojvodine i nedvosmisleno pokazao da godine nisu problem. Češki odbojkaš, Kamil Baranek, doneo je crveno-belima jednu vrstu sigurnosti na terenu, ne samo na prijemu. Postao je odlična potpora korektoru Radoslavu Parapunovu u napadu, ali je isto tako Novosađanima donosio poene iz servisa i bloka baš kada je to bilo najvažnije. Zbog toga je brzo pobrao simpatije navijača, pa se na tribinama često može čuti da i za njega važi izreka „da je kao vino“.
Bio je igrač utakmice protiv Partizana, odigrao je dobro i sa Spartakom na kraju 2021, a u nastavku lige u Nišu bio je i najbolji poenter. Nažalost, zbog pozitivnog testa na COVID 19, nije bio sa ekipom u Rusiji, ali za igru mlađih saigrača i pobedu ima samo reči hvale i spreman je za odlučujuće mečeve koji slede.
– Kao što sam i ranije rekao, tim ima veliki potencijal, fizički i tehnički. Mora i dalje da radi i dokazuje se. Imali smo neke neželjene momente na utakmicama i treningu, zbog korone, ali smo opet na okupu. Žao mi je što nisam bio u Sankt Peterburgu, ali sam gledao utakmicu sa Zenitom. To što su tamo uradili momci veliki je rezultat. Nivo igre je bio visok, imali su koncentraciju, tehnički i taktički su sjajno odigrali, rizikovali su i imali malo grešaka. To je sve što bih ja poželeo u odbojci i mislim da je sada cilj zadržati takav nivo. Odnosno, ponoviti ga. Ako se to sačuva sve će biti lakše u budućnosti. To treba da nam bude model – ističe Baranek.
Ono što iskusnom primaču govore godine i godine provedene na terenu, jeste to da će sve naredne važne utakmice biti daleko drugačije od tog duela sa Zenitom.
– Posle pobede u Rusiji ponovo imamo šansu za plasman u četvrtfinale. Činjenica je da su sve tri utakmice ključ, a pre svega je važno da učinimo sve da pobedimo Berlin. Treba da idemo meč po meč, slobodno, sigurno. Biće mnogo teže nego protiv Zenita. U Sankt Peterburgu momci nisu imali pritisak. Zenit je bio veliki favorit, bio je i domaćin, a mi smo uz sve to i imali samo deset igrača na raspolaganju. Portiv Berlina u Novom Sadu odgovornost i pritisak će biti veći, a bićemo i kompletniji. Tu ćemo pokazati koliko smo spremni. Moramo dati sve što imamo i igrati sa istom tom energijom, stabilno, sa malo grešaka i agresivno.
Mesec dana prošlo je kako je ekipa odigrala kompletna jednu utakmicu. Zato su i oscilacije u meču sa ekipom Niša bile očekivane. Ipak, važno je da su uknjižena nova tri boda.
– Upravo zbog te situacije sa pandemijom i nemogućnosti da radimo zajedno i igramo, trebaće nam vremena da se uigramo. Nije tako loša situacija i verujem da ćemo kroz mečeve da rastemo. U Ligi šampiona treba da igramo slobodno, čak i da rizikujemo. A što se tiče Superlige, cilj je titula i moramo mnogo da radimo i trudimo se kako bismo ostvarili zacrtano.
Sa koferom punim iskustva Kamil je u Novi Sad stigao iz francuskog Tura, gde je bio među najboljim napadačima lige. Doneo je sa sobom 20 godina igranja u različitim klubovima i zemljama. Počeo je u Brnu i Zlinu, odakle ga je put odveo u Italiju, najpre u Forli, a zatim u Trentino. Igrao je i u Francuskoj (Poatje), Grčkoj (Iraklis), Argentini, opet u Italiji (Segrete), Francuskoj (Tur), te u Turskoj (Galatasaraj), Italiji (Milano) i poslednjih pet sezona u Francuskoj (Pariz, Rene, Arago Set, Tur).
– Imam iza sebe zaista veliku karijeru i mnogo godina provedenih na odbojkaškom terenu. Možda bih mogao izdvojiti sezonu kada smo u Argentini osvojili titulu. To je bila moja prva titula, ali i prvi naslov prvaka za klub. Bilo je neverovatno i vrlo emotivno. Dva šampionska pehara, kao i kupove osvojio sam i u Francuskoj – kaže Baranek i nastavlja: – Mnogo mi sve to znači. Ne samo uspesi, nego i to što sam imao priliku da, u zavisnosti od zemlje, igram drugačiju odbojku, upoznam različlite stilove, trenere, kulture. Sve je to interesantno i donosi ti mnogo iskustva, sportskog i životnog, jer uvek moraš da se adaptiraš. Upoznao sam mnogo ljudi i stekao prijatelje. Veoma sam zahvalan na tome što sam još uvek u sportu. I dalje imam šansu da se takmičim, da putujem svetom, igram odbojku.
Kamilu je posebno važno to što sve to može da podeli sa porodicom. Neizmernu podršku pružaju mu supruga i četvoro dece.
– Srećan sam što sve mogu da delim sa njima. Da nemam podršku porodice verovatno bih prestao igrati, ili ne bih bio toliko spreman. Deca posebno žele da još uvek igram. Ovo je prva godina da nisam celu sezonu s njima. Bili su u Novom Sadu, ali su morali da se vrate. Videćemo kako će biti posle ove sezone, da li ću igrati i gde – predočava Baranek i nastavlja priču o porodici i Novom Sadu: – Kada su bili ovde uspeli smo da obiđemo nekoliko mesta. Išli smo na Frušku goru, na Petrovaradinsku tvrđavu, upoznali smo i centar grada. Oni su generalno vrlo jednostavni i nije im potrebno ništa specijalno. Važno nam je samo da budemo zajedno. Sviđa im se Novi Sad, treba ponovo da dođu i nadam se da ćemo onda obići još neka mesta. Inače, najveći deo vremena provodim trenirajući i odmarajući, a ostatak dajem porodici. I moja deca vole odbojku. Počeli su da treniraju u Francuskoj, a sada vežbaju u Češkoj. Vole da igraju i fudbal i mnoge druge sportove. Trudim se da nemaju telefon u ruci i da nisu pred televizorom. Volim kada su aktivni, nije važno koji je sport u pitanju. Srećni su kada mogu da me gledaju, tako da jedva čekam da ponovo dođu.
Baranek veli da je sam odlučio da se bavi odbojkom, pa zato najviše voli i kada njegova deca sama biraju.
– Oni zaista vole odbojku, želeli su to i voleo bih da nastave. No, videćemo, odbojka nije jednostavan sport i veoma je teško doći do takmičarskog nivoa. Meni je sasvim u redu i ako budu želeli da se bave nekim drugim sportom. Trudim se da ne utičem, ako osetim da treba da ih poguram ja to učinim, ali vrlo malo. Ostavim im da sami biraju i odluče. Ni mene niko nije nagovarao, moj otac je igrao odbojku, brat takođe, ali sam isključivo sam želeo da im se pridružim.
Crveno-beli primač u maju puni 39 godina. Pa ipak, kaže da i dalje ima istu želju i motiv.
– Novi izazov za mene je i to što nikada nisam igrao u Srbiji. Sa Vojvodinom imam priliku da se opet borim za titulu, ali i da igram Ligu šampiona. Izazov je i to kada daješ sve od sebe da budeš i dalje sposoban da se takmičiš, kada uživaš u odbojci i nadmetanju. Nema mnogo igrača mojih godina koji mogu igrati na visokom nivou. Inspiracija je za mene i to što se trudim da mlađima pomognem da i oni budu bolji, da sa njima delim svoje iskustvo. I dalje se takmičim. I dalje želim da pobeđujem, da se dokazujem. Sve dok se budem zabavljao na terenu, uživao i dok budem imao podršku u svemu tome, nastaviću da igram odbojku – zaključuje Kamil Baranek.