Omaž prošlosti, podrška sadašnjosti, zalog budućnosti – najvažnija je misao svečane akademije upriličene povodom obeležavanja 75 godina postojanja Odbojkaškog kluba Vojvodina. Srpski šampion proslavio je vredan jubilej uz prisustvo mnogobrojnih odbojkaških i sportskih legendi, nekadašnjih igrača, trenera, veterana, sportskih rukovodioca…
Velika scena Srpskog narodnog pozorišta okupila je takođe i zvaničnike iz Grada i Pokrajine, predstavnike ostalih sportova, saveza, sponzora, veliki broj Vošinih prijatelja iz Srbije i van nje, drugih odbojkaških klubova i mnogih drugih.
Svečanost je otvorena Himnom Srbije, koju je izveo Miša Blizanac sa horom “Ison”, nakon čega su uvertiru u program na samo njima svojstven način napravili momci iz Državnog posla Dimitrije Banjac, Dejan Ćirjaković i Nikola Škorić, poznatiji u seriji kao Čvarkov, Boškić i Torbica. Osmesi u publici zagrejali su atmosferu, da bi nakon toga emocije potpuno probudio kratki film o “Divu iz bačke ravnice”.
Prvi je goste pozdravio predsednik Odbojkaškog kluba Vojvodina Dragoljub Zbiljić.
Samo veliki ljudi mogu da stvaraju takve uspehe kakve je pravila i pravi Vojvodina. To mogu ljudi sa vizijom, oni koji vide dalje i više. Naš klub nastao je na zdravim osnovama, na pravom semenu. Menjale su se države, sistemi, ali smo mi ostali verni sebi. Za 75 godina uradili smo mnogo u istoriji, nešto smo za ovu našu sadašnjost, a nešto ćemo da ostavimo i za naredne generacije – istakao je Zbiljić.
Generalni direktor Nikola Salatić osvrnuo se na rezultate, organizacione uspehe, ali je pričao i o budućnosti.
– Jedini smo klub u Srbiji kojem je do danas pošlo za rukom da osvoji evropski trofej. Čelendž kup smo 2015.godine osvojili sa najmlađom ekipom u takmičenju, a jedini nismo imali nijednog stranca – rekao je Salatić i nastavio: – Ponosan sam što sam bio igrač, trener, a sada i direktor ovakvog kluba. Siguran sam u svetlu budućnost, jer imamo dobar tim i mnogo mladih talentovanih igrača.
Jubilej kluba bio je povod i za drugo izdanje monografije, koja je u takvom obliku i obimu prvi put izdata pre deset godina. Jedna vrsta monografije urađena je i 1986, ali sa nešto drugačijom tematikom i sa mnogo manje podataka. Novo izdanje, autora Tatjane Marovski i Nikole Marića predstavljeno je i na svečanoj akademiji.
Najsvečaniji deo večeri bilo je uručenje plaketa i Statue velikana. Dragoljub Zbiljić i šef stručnog štaba Slobodan Boškan uručili su plakete Naftnoj industriji Srbije, Institutu za ratarstvo i povrtarstvo i Gradu Novom Sadu, te Vasi Mijiću, Nedžadu Osmankaču i Slobodanu Galaševu. Plakete su pripale i Siniši Gavrančiću I Nikoli Grbiću, kojima će biti naknadno uručene.
Najviše klupsko priznanje pod nazivom “Velikan Odbojkaškog kluba Vojvodina” ustanovljeno je 1997. godine. Priznanje je rezervisano za članove kluba koji su postigli najveća i najvrednija sportska ostvarenja. Dodeljuje se igračima koji su osvojili trofej sa Vojvodinom i medalju sa reprezentacijom. Takođe, statua se uručuje i trenerima za evropski uspeh, kao i rukovodiocima za kontinuiran rad u klubu i vanredan doprinos njegovom razvoju.
Velikanima se uručuje STATUA VELIKANA, umetnička skulptura, rad našeg čuvenog vajara Jovana Soldatovića.
Prvi dobitnici bili su Žarko Petrović, Vladimir Grbić, Nikola Grbić, Slobodan Kovač, Đula Mešter, Andrija Gerić, Vladimir Batez, Slobodan Boškan, Đorđe Đurić, Veljko Petković, Vasa Mijić, Igor Vušurović, Zoran Gajić, Milorad Kijac, Rajko Kijac, Branislav Otić, Miroslav Vislavski i prof. Dr Boriša Vuković.
Na svečanoj akademiji novi dobitnici statue postali su: Đorđe Mihajlović, Nedeljko Šipovac, Goran Ćato, Nikola Marić, Dejan Mandić, Dragoljub Zbiljić, Nikola Salatić, Strahinja Kozić, Edin Škorić, Dragan Nišić, Goran Marić Dejan Bojović, Marko Samardžić, Borislav Petrović, Marko, Goran Škundrić, Marko Ivović, Nikola Jovović, Milan Katić, Dražen Luburić, Vuk Todorović i Nikola Peković. Posthumno je pripala Radovanu Dabiću i Vladimiru Šiški.
U ime dobitnika zahvalio se i obratio reprezentativac Srbije Nikola Jovović. Hor Ison izveo je još tri numere: Molitvu, Vreme je za Novi Sad i Hej hej Vojvodino.
