U sezoni 2006/2007. prvotimci Vojvodine u grupnoj fazi Lige šampiona odmerili su snage i sa Fridrihshafenom. Novosađani su na svom terenu odigrali sjajan meč protiv nemačkog predstavnika, a nijanse su odlučile da gosti na kraju slave 3:2 i to nakon što su peti set dobili na razliku.
– Moj brat Miloš tada je bio u prvom timu Voše – priseća se Radomir Vemić, koji je tih godina pomagao u mlađim selekcijama: – Pratio sam pomno nastavak Lige šampiona te sezone i Fridrihshafen je tada postao i klupski prvak Evrope. Koju godinu kasnije brat je otišao u pomenuti klub, a ja sam imao priliku da se upoznam sa načinom rada, rezultatima, organizacijom, kada sam Milošu išao u posetu.
Upravo ovako počeo je i naš razgovor sa Radomirom Vemićem, nekada Vošinim igračem, trenerom mlađih kategorija, a danas skautom Fridrihshafena, koji je nedavno osvojio prvo mesto na „Memorijalu velikana“. Povoda za ovakve priče uvek je mnogo, a stariji Vema, kako ga svi u Novom Sadu i Vojvodini zovu, predočio nam je utiske sa učešća njegovog tima na lepom turniru u maloj sali Spensa.
– Moja prva želja bila je da razbijem predrasude, a verujte ima ih mnogo i prema Srbiji i prema klubovima i njihovom funkcionisanju. Posle svega, mislim da sam u tome uspeo, a ako igrači i menadžment Fridrihshafena promene sliku o našoj zemlji i odbojci, siguran sam da će to ići lančano. Lepe vesti brzo se šire – veli Vemić i nastavlja: – Ono što mi je još važnije bilo jeste da naše učešće na turniru bude početak jedne lepe sportske saradnje. Zato smo po završetku memorijala posetili klupske prostorije Vojvodine. Trudio sam se da im uz pomoć menadžmenta i šefa stručnog štaba Slobodana Boškana, dočaram kako i na koji način radi i funkcioniše srpski šampion, da se uvere u to da je u klubu sve na vrhunskom nivou, od prvog tima, preko mlađih selekcija, do upravljanja, organizacije, pula sponzora, infrastrukture, vizije, ambiciija, marketinga, navijača…
Kako veli Radomir lepa slika počela je da se širi već po samom dolasku u Novi Sad.
– Pošto je hotel bio blizu Spensa, odlučili smo već prvog dana da idemo peške na trening. Dok smo šetali čuo sam „Vemo“. Okrenuo sam se i video Vasu Mijića. Pozdravili smo se kako dolikuje i odmah sam upitao trenera da li prepoznaje olimpijskog šampiona. Naravno, prepoznao ga je, a igračima se jako svidelo to što na ulicama grada mogu sresti odbojkaške veličine. Odmah sam im rekao da je to tek početak, da je Novi Sad bio i ostao grad odbojke. Kasnije su videli Boškana u sali, pa Đurića, Bateza, Petkovića, Gerića… Cela ta slika bila je dodatno potkrepljena samom organizacijom i kvalitetom turnira, a na kraju i onim što su mogli videti prilikom posete klubu.
O samom turniru Vemić i nemačka ekipa imaju samo reči hvale.
– Priča je počela pre dve godine kada smo sa Vojvodinom igrali u istoj grupi Lige šampiona. Tada se javila ideja o razvijanju sportskog prijateljstva, saradnji. Moram reći da su ti mečevi za mene bili izuzetno emotivni, jer su to bili prvi dueli protiv moje Voše. Na turniru je to bilo drugačije. Što se tiče samog memorijala bio je zaista dobar, svi smo mogli da uživamo u odličnoj odbojci, četiri ekipe pokazale su sjajne partije. Prošle godine smo takođe razgovarali o mogućem dolasku, ali nas je korona omela u tome. Ove godine smo dogovorili praktično sve još pre tri, četiri meseca, a potvrdili negde pred početak priprema. Još kada smo čuli ko su sve učesnici dileme nije bilo. Imali smo još lepih ponuda za učešće na pripremnim turnirima, ali je ponuda Vojvodine bila najbolja. Za mene je to bio poseban osećaj, jer je turnir posvećen takvim odbojkaškim legendama. Bio sam vrlo mlad u vreme Žarka Petrovića, ali sam sa Radovanom Dabićem sarađivao, učio od njega i drago mi je što sam video njegovu porodicu. Kada je rezultat u pitanju, naravno da smo izuzetno smo srećni što smo osvojili prvo mesto. Bila je to dobra uvertira u sezonu. Utakmice su bile teške i atraktivne, a moram da kažem da je Vojvodina ceo turnir odigrala na zaista visokom nivou. Pošto Berlin dobro poznajemo, biću na raspolaganju za svaku pomoć. Biće teško Voši u grupnoj fazi, ali mislim da protiv kvalifikanta i Berlina može da se igra, pa što da ne i protiv Zenita. Do decembra ima vremena da se ekipa još ukomponuje i siguran sam da srpski šampion ima šta da traži u D grupi – ističe Vemić.
I za kraj, Radomir veruje da se priča nastavlja.
– Imamo sličnu viziju, naš klub ima i novi menadžment, puno je planova i želja. Moj cilj je pre svega da naša dva kluba uspostave saradnju, ali isto tako imam ideju da se preko odbojke povežu gradovi Novi Sad i Fridrihshafen. Neka naš sport bude spona – zaključuje Radomir Vemić.
Šest godina u Fridrihshafenu
Radomir Vemić već šest godina radi u Fridrihshafenu.
– Svidelo mi se sve tamo, još dok je brat Miloš igrao za Fridrihshafen. Želeo sam da odem i proširim svoje znanje. U tome mi je dosta pomagao i čuveni trener Stelijan Mokulesku. Odlučio sam da odem i probam. Najpre sam dobio da radim sa trećom ekipom kluba, a nakon nekog vremena sam preuzeo i posao statističara prvog tima. Iako engleski govorim skoro kao maternji, ipak je postojala jezička barijera, pa sam počeo da učim nemački i danas ga vrlo dobro koristim. Uspeo sam da se izborim za dobar status u klubu, trenutno sam skaut, ali obavljam i druge poslove oko sportske organizacije. Naredne godine ću i zvanično postati sportski menadžer.