Svaka nova priča zahteva posvećenost, strpljenje i – vreme. U sportu ne postoji dobro instant rešenje, ali ni prečica do uspeha. Do dugoročnih i pravih rezultata vodi sistemski kvalitetan rad. Korak po korak, od treninga do treninga, od utakmice do utakmice… Mnogo toga na tom putu mora da se istrpi, da se greške ispravljaju, da se dobre stvari ponavljaju. Baš kao i kuća – i budućnost se u sportu gradi od temelja do krova.
Upravo time vodili su se u Odbojkaškom klubu Vojvodina kada su pre tri godine osnovali Akademiju. Njen cilj bio je da proširi bazu, unapredi rad sa najmlađima u gradu i populariše odbojku, ali i da jednog dana akademija bude prava fabrika iz koje će izlaziti igrači najpre za kadetski, zatim juniorski i na kraju seniorski tim Vojvodine.
Rezultati su se očekivali posle nekoliko godina rada, ispred njih bio je odbojkaški razvoj dece. No, verovatno je malo ko računao na to da najmlađi izdanci najboljeg kluba u državi donesu dva odličja već posle tri godine. A upravo to desilo se na finalnim turnirima Prvenstva Srbije, gde se pionirska selekcija Vojvodine NS seme okitila zlatnom medaljom, a pretpionirska bronzanom. Na šampionsku titulu u pionirskoj konkurenciji novosadski kolektiv čekao je 20 godina – poslednje prvo mesto u ovom uzrastu osvojila je generacija koju je predvodio Miloš Vemić 2001/02.
– Naš plan prilikom otvaranja akademije bio je da tek za tri godine imamo sliku na koga možemo da obratimo pažnju i kasnije računamo u drugim uzrasnim kategorijama. Niko od nas nije mislio da ćemo za tri godine osvojiti prvenstvo države. Istina je da su nam pomogli dečaci koji nastupaju i za kadete kod Strahinje Kozića i pionirski su reprezentativci, ali su i akademci odigrali važnu ulogu. Zapravo, mi smo u celoj ovoj priči kroz prvi i drugi krug samo u dve utakmice bili kompletni, sve ostalo igrali smo mešovito, falili su često reprezentativci, a recimo sa Proleterom smo igrali bez osmorice standardnih. Čak ni na završnom turniru nismo bili kompletni. Falio nam je Vuk Nedić i to se osetilo, ali su deca odlično to nadomestila. Generalno, dečaci su dosta toga pregrmeli, tako da su maksimalno utkali sebe u titulu. Što se pretpionira tiče to je zaista veliki uspeh, jer su taj tim činili samo akademci. Neki su tu od početka, a neki i kraće. Kada smo se plasirali u polufinale rekao sam im da je to kao Liga šampiona i da sada treba da igraju opušteno, za sebe i Vojvodinu. To se desilo, odigrali su dva odlična meča i u polufinalu i u borbi za bronzu – kaže šef stručnog štaba Akademije odbojke Vojvodina Spasoje Milićević i nastavlja: – Kada smo kretali u priču ove sezone želeli smo da naša deca odigraju što više utakmica, da stasaju, da dobijemo nove igrače, za kadetsku, kasnije juniorsku, a jednog dana i seniorsku ekipu. Raspored je zbog epidemiološke situacije bio nabijen, do novembra nismo odigrali skoro nijednu utakmicu, a posle toga smo imali i do tri meča tokom jedne sedmice. Dečaci su se malo oslobodili straha, a možda je i situacija u kojoj nije bilo publike njima koristila, jer su ulazili u meč bez opterećenja da li neko gleda, ko gleda, šta kaže i šta se dešava na tribinama. To im je pomoglo u prilagođavanju, jer su za njihov uzrast utakmice i stres. Ovo iskustvo će im mnogo pomoći, a predstoji nam da narednih godina još više radimo, da napravimo kontinuitet izlaska naše dece na velika takmičenja. Nadam se da će neki od njih možda već sledeće sezone biti kadeti i da će uz ozbiljniji rad i napredovati.
Treba istaći i to da su akademci, osim pionirskih, igrali i pretpionirska takmičenja, kao i Gradsku ligu.
– Žao mi je što na završnom turniru pretpionirskog Prvenstva Vojvodine nismo bili kompletni. Bilo je problema sa bolestima i povredama, a imali su dečaci malo i tremu, jer su prvi put igrali na takvom takmičenju i to dve utakmice u jednom danu. Da dodam da smo igrali sa dve ekipe Gradsku ligu, jedna je bila pretpionirska ekipa, a druga još mlađa – predočava Milićević.
Tradicija, kvalitet, stručnost, vrhunski uslovi, mogućnost za napredak samo su neki od milion razloga zašto je Akademija odbojke Vojvodina još na svom početku bila najbolji izbor za dečake, koji žele da se posvete magičnoj igri na mreži i izgrade svoj šampionski put. Sada su to rezultati potvrdili. Ali ne samo rezultati, nego i uslovi, rad i atmosfera koje su dečaci imali u ovoj epidemiološki teškoj sezoni.
– Slobodan Boškan i ja smo uspeli da napravimo takvu priču, kojoj će moći da se prilagode svi polaznici, bez obzira na to kada i kako idu u školu. Obezbedili smo termine u velikoj sali SPC „Vojvodina“, a dečaci su mogli da dolaze pre podne i posle podne. Bili smo skeptični za taj termin od osam do devet ujutro, ali je izostanak bio minimalan. Isto je bilo i u poslepodnevnom terminu. U svakom slučaju imali smo uslove u ovom ludom vremenu. Nismo imali problem sa salom, a škole su i dalje zatvorene. Nekome je Spens manje nekome više odogovarao, ali su se svi prilagodili. Mnogo roditelja, čija su deca trenirala drugi sport, zvali su nas da prebace dete na odbojku, jer imaju siguran termin, znaju gde se, kada i kako radi. Mislim da su i deca i roditelji shvatili da ovo nije neko otaljavanje posla, da radimo dobro i vodimo računa o deci. Važno nam je ne samo da nauče odbojku, nego da poštuju pravila koja smo doneli još na početku.
Raduje i to što je najmlađa grupa Akademije odbojke Vojvodina imala veliki broj polaznika.
– Kod nas je najmlađa grupa najmasovnija, zato u nekom narednom periodu hoćemo da deo tih dečaka prebacimo u drugu grupu, da im pomognemo da više napreduju, ali i da i rasteretimo najmlađe. Moram istaći da ta grupa služi pre svega za upoznavanje sa odbojkom, za razvoj motoričkih sposobnosti, koordinaciju. Deca se tu najviše igraju, a elementi nisu zastupljeni toliko. Takođe, to nije takmičarska grupa, jer se u gradu i okolini slabo radi sa tim uzrastom. Odnosno, odziv je mali, pa nam je bilo teško organizovati utakmice. Nadamo se da ćemo do kraja sezone i njima uspeti da organizujemo turnir, da i oni pokažu šta su naučili. Moram da pohvalim i trenere Jovana i Vladu, koji rade maksimalno ozbiljno. Svakako, zadovoljni smo što je dosta novih klinaca došlo i nadam se da će se taj trend nastaviti. Siguran sam da u tome naši rezultati mogu biti prava preporuka i poziv dečacima širom Novog Sada da nam se pridruže. Ne samo da su naši pioniri najbolji u državi, a pretpioniri bronzani, nego smo i generalno kao klub jedini koji u mlađim selekcijama u svim kategorijama ima medalju na Prvenstvu Srbije.
Još jedna potvrda dobrog rada jeste i to što će pred početak nove sezone najstariji akademci imati pripreme, a u godinama koje dolaze biće realizovan i kamp.
– Kamp je ideja od početka, ali nas je ovo što se dešavalo malo usporilo. Nismo ni želeli da to organizujemo prebrzo, hteli smo da sve bude kako treba i na nivou koji priliči Vojvodini. Želja nam je da radimo pre svega sa našom decom, ali i drugima, zatim da im omogućimo da dobiju širu odbojkašku sliku, da dobiju priliku da rade sa svim našim trenerima, igračima… Takođe, ove godine u avgustu imaćemo pripreme za takmičarsku grupu, pre svega onu najstariju, ali ćemo možda priključiti i nekolicinu iz druge grupe. Pripreme će biti u Vrnjačkoj Banji.
Akademija odbojke Vojvodina polako počinje da predočava sve prednosti rada sa decom u vrhunskim kolektivu, kakav je šampion Srbije. I šalje jasnu poruku da odbojka nije samo utakmica.
– Odbojka jeste na prvom mestu, ali nama upravo reč akademija znači mnogo više od sporta. Želimo decu da obučimo i pripremimo, da stasaju ne samo kao sportisti, nego možda jednog dana i kao sportski radnici. Da imaju značajnu ulogu u odbojkaškom sportu, da budu obrazovani u svakom smislu, da poštuju protivnika i fer-plej, da usvoje sva pravila ponašanja na utakmici i putovanjima, da prihvate principe velikog kluba. Da budu dobri odbojkaši i još bolji ljudi – zaključuje Spasoje Milićević.