Većina predsednika mog ranga u nekom klubu bi odmah 2017. uložila sve u prvi tim i pojačala se, jer to je ono što se prvo vidi. Ja sam krenuo težim putem, uradio sam najpre ono što se ne vidi. A ono što će se videti je sledećih deset godina – kaže predsednik OK Vojvodina Dragoljub Zbiljić u intervjuu za klupski časopis OK Voša
Kada doktora prepoznaju po lepim crtežima, ili pak ekonomistu po kuvarancijama, onda to znači da im i te druge ljubavi zaista dobro idu. Isto je i u sportu. Kada privrednika poslovni partneri i sportska javnost prepoznaju kao odbojkaškog radnika, to je dovoljna poruka da i na mreži i te kako zna da vuče poteze, da blokira, zakuva, smečuje i pobedi.
Upravo je Dragoljub Zbiljić danas jedan od najboljih, a možda i najbolji privrednik u sportu. Za nešto manje od četiri godine, koliko je u Odbojkaškom klubu Vojvodina, slikovito rečeno, kući je dao stubove, a brodu kormilo.
Nedavno ste i zvanično nagrađeni za sve to, priznanjem Gradskog sportskog saveza za ulaganje i doprinos razvoju odbojke.
– Uspeo sam da srušim barijeru u javnosti. Ljudi ulazak privrednika u sport vezuju isključivo kroz novčana ulaganja, što je potpuna degradacija i jako površno poimanje stvari. Verujem da sam uspeo da opovrgnem takve predrasude – kaže predsednik OK Vojvodina Dragoljub Zbiljić i nastavlja: – Kada sam ušao u klub, osim novca, uneo sam mnogo energije. Želeo sam da odbranim sistem, da ga pojačam, da učinim još boljim i lakšim funkcionisanje kluba, da raširim marketing. I svi zajedno smo uspeli u tome. U tom smislu i nagrada koju sam dobio mi prija. Novi Sad je jako zahtevan, posebno prema nama koji dođemo iz manjih sredina. Ja sam došao iz Bora i trebalo mi je puno vremena da se dokažem, da ubedim sve da pre svega volim Novi Sad, da želim velike rezultate. Ipak, mislim da je nagrada timska pobeda, jer sve što sam nabrojao uspeli smo zajedno, kao velika porodica. Danas poslujemo kao ozbiljan evropski klub i to je nešto što je zaslužilo nagradu, a ja sam je doživeo kao klupsku, ne kao ličnu.
Od samog starta davali ste hrabre i odvažne izjave, iako ste bili svesni da će se neke ostvariti pre, a neke kasnije. Čime ste se vodili u javnim nastupima?
– Kada sam preuzeo mesto predsednika Upravnog odbora, krajem 2017, rekao sam da ćemo 2020. igrati evropski fajnal – for. Naravno je bilo jasno svima i meni da to nije realno. Ali u tom trenutku to je bila poruka svima u klubu i van njega da sam došao zbog velikih dela. Nisu mi bili dovoljni samo rezultati u Srbiji, jer su i pre mene taj posao ljudi jako dobro radili. Vojvodina je već bila kanalisana ka trofejima, a ja sam želeo da izađemo van okvira, da napravimo ozbiljan rezultat u Evropi, odnosno u Ligi šampiona. Za to nam treba vremena, ali je u tom trenutku to bila ozbiljna medijska poruka da idemo tim putem. Bez velikih i hrabrih planova i želja ne mogu se ni ostvariti ciljevi.
Kako doživljavate aktuelni prvi tim i da li verujete da će on ostvariti ciljeve na terenu?
– To je skup momaka sa ozbiljnim karakterom, stvaralačkim, energičnim. Borbeni su i hodaju podignute glave, ne ponašaju se bahato van parketa, na terenu stvarno pokazuju ko je ko, ali i da je dres Vojvodine svetinja. To jeste pristup igri kakav ja želim. Jeste situacija nezavidna zbog epidemije, istina je i da nam evropski žreb nije išao na ruku, ali taj cilj nismo stavili u ovoj sezoni kao prioritet, upravo zbog cele situacije. Prioritet je bio da odbojka kao sport opstane, da funkcioniše. Čestitam igračima na svemu što su do sada uradili i stručnom štabu na tome što su sve uspeli da iznesu. Njima je bilo najteže. To kako prvotimci igraju i kako se ponašaju jeste za primer, to sam želeo i to je klub kakav sam zamišljao, bar dok sam ja na čelu. Trofeje ne dovodim u pitanje. Mislim da ovde imamo nekoliko igrača, koji ne znaju da igraju male mečeve, znaju da igraju velike i kada krene polufinale Kupa, kada počne plej-of, tek tada će dati maksimum. Možda će i lakše stići do trofeja nego što to bilo ko očekuje. Mislim da je ova ekipa teško pobediva u važnim mečevima. Tako meni deluje.
Rezultati su vidljivi ne samo na terenu nego i van njega.
– Urađena su ozbiljna infrastrukturna ulaganja i to će tek dati rezultat u budućnosti. Što se tiče juniora i kadeta definitivno smo reprezentacija Srbije. Selekcija se radi ozbiljno i očekujemo da velika zvučna imena u budućnosti budu upravo iz naše škole. Sve je urađeno, stvorili smo bazu, rezultatsku i infrastrukturnu, imamo budućnost. Više nema potrebe da ja pričam, sada je struka tu. Ono što je isto važno jeste to da nijedan dinar nikome ne dugujemo. Ponosim se tom činjenicom. Spremni smo na dodatno ulaganje u seniorsku ekipu. Imamo dobru saradnju sa Odbojkaškim savezom Srbije, a želim da zahvalim i Vladi Srbije koja je pomogla nastupe na međunarodnoj sceni. Pre svega, pomoć i podršku imamo od Grada Novog Sada i naših sponzora. Imamo dobru komunikaciju sa rivalima i odličnu saradnju sa OK Novi Sad. Raduje me da Osmankač vodi taj tim, zna da radi s mladim igračima. Želim Novom Sadu ulazak u Superligu, jer bi tada naši igrači dobili na kvalitetnom iskustvu, a očekujem da naši juniori igraju u toj ekipi i kale se.
Visoke ambicije nameću stalni napredak. Šta može bolje?
– Prihvatio sam predlog generalnog direktora Nikole Salatića da u domu za mlade igrače ne uvodimo suviše strogu disciplinu i pravila, ali to će biti tema na sledećem sastanku Upravnog odbora. Ja bih tu uveo vojničku disciplinu. Mora da se zna ko šta radi, kada je vreme svakog obroka, ne sme biti improvizacije. Osim toga sve ostalo je na vrhunskom nivou. Činjenica je da je najveći broj talenata kod nas, samo im treba malo veća disciplina, jer mi od njih očekujemo rezultate možda i pre nego što to oni sami misle. Treba ih navići na potpuno profesionalni pristup životu i radu. Još jedan mali minus je delimično ishrana. Imamo odličnu domaću kuhinju, ali nije sve baš po nutritivnim vrednostima. To je nešto što planiram da promenim. Moraćemo da angažujemo nutricionistu, koji će pisati način ishrane i za prvotimce i za mlađe. I to će morati da se prihvati.
Imate već planove i za prvi tim?
– Imam kompletan plan za 2021. i 2022. Čak mislim da znam i sastav tima. Odnosno, to je moja želja i značajna finansijska sredstva će biti uložena. Za svaki uspeh u životu je potreban plan, ja ga u ovom trenutku imam, a napravljen je zajedno sa sportskim direktorom. O prvom timu sam već rekao šta mislim, pa zato želim da veći deo ekipe ostane. Želja su nam određena pojačanja na nekim pozicijama i da to budu možda i igrači iz reprezentacije. Više od toga ne mogu da kažem, to je projekat koji treba da bude rezultat na duže staze. Polako pozicije treba da zauzimaju i naši juniori, neki će i na kaljenje. Mogu samo da poručim da smo izašli na autoput, vozimo 130 na sat i tu će teško ko da nas zaustavi. Koliko ćemo brzo stići do evropskih rezultata, da li je to za godinu, dve, ili tri, nema veze, mi se sigurno vraćamo na mapu Evrope i ostajemo u Ligi šampiona bez kvalifikacija, nakon jedne godine kada ćemo napraviti bum. Mislim da će mnogima biti teško i na međunarodnoj sceni da se izbore sa nama.
Težak put ste izabrali. Da li je evropski bum mogao već da se desi da te odmah sve uložili u prvi tim?
– Većina predsednika mog ranga u nekom klubu bi odmah 2017. uložila sve u prvi tim i pojačala se, jer to je ono što se prvo vidi. Ja sam krenuo težim putem, uradio sam najpre ono što se ne vidi. A ono što će se videti je sledećih deset godina. Ko voli odbojku i Vojvodinu imaće priliku da uživa s nama u velikim mečevima, koje ćemo da dobijamo. Kao što sam rekao na početku, ne radi se samo o novcu, ovo je pitanje energije. Postali smo ono što jesmo. Svaka čast svakome ko se u Srbiji bavi odbojkom, ali mogu slobodno da kažem da u narednih deset godina zaborave na trofeje. A bacam rukavicu i evropskim klubovima. Biće teško igrati s nama i potpuno sam siguran u to.
Ovde se vraćamo na početak priče. Sve što ste nabrojali i više su nego dovoljni razlozi zašto Vas prepoznaju kao odbojkaškog čoveka.
– I ko me ne prepoznaje kao odbojkaškog čoveka ja sam napomenem. Evo jednog primera, pre par meseci me je zaustavila saobraćajna policija, čoveku je bilo poznato ime, pa me je pitao čime se bavim. Nisam spomenuo ni Južnu Bačku, ni Elektromontažu, Maneks, nego sam rekao da sam predsednik Odbojkaškog kluba Vojvodina. To nosim u srcu i očekujem da me po tome prepoznaju. Novi Sad je grad odbojke, uz maksimalno uvažavanje ostalih sportova, mislim da je mesto predsednika OK Vojvodina nešto što je posebno. Velika mi je čast i uživam u tome – zaključuje Dragoljub Zbiljić.