Naredne dve sezone, obeležila je, konačno, titula državna prvaka, koja je stigla u takmičarskoj godini 2016/17.
Nakon osvajanja Čelendž kupa Vojvodina NS seme postala je pravi hit na evropskom nebu. O njoj se s razlogom pisalo u superlativu. Uz to, Evropska odbojkaška konfederacija uručila je Vojvodini specijalnu pozivnicu za direktno učešće u Ligi šampiona.
Međutim, koliko je evropski trofej doneo jedan novi imidž, toliko je i otvorio vrata sjajnim mladim igračima, koji su plenili igrom i zapali za oko inostranim klubovima. Otišli su nosioci igre, Katić, Luburić, Mihajlo Stanković, Veljko Petković, a mladi igrači ustupljeni su na pozajmicu. Rukovodstvo kluba imalo je težak zadatak da u saradnji sa stručnim štabom odreaguje na pravi način i oformi tim za novu sezonu, koji će moći da pruži dobre partije u Ligi šampiona. Stigli su primač Marko Nikolić i iskusni korektor Aleksandar Minić. Ostao je Borislav Petrović, a vratio se i Miloš Vemić. U Novi Sad stigao je i perspektivni korektor iz Radničkog Petar Premović. Ostao je i srednji bloker Čedomir Stanković, a sastavali su i mladi Stevan Simić i David Mehić. Iz juniorske selekcije licencirani su Miran Kujundžić i Vuk Todorović i to je bila potvrda da Vojvodina brine i o budućnosti.
Osvojen Superkup nagoveštavao je dobru sezonu i borbu i za druga dva domaća trofeja. Iako su crveno-beli beležili dobre partije u ligi i do kraja zauzeli drugo mesto sa samo dva poraza nije bilo sve tako sjajno i nije teklo po planu. Čini se da su problemi počeli u januaru kada ekipa nije uspela da zabeleži drugu pobedu u Ligi šampiona. Izgubili su Novosađani utakmicu u Ljubljani koju su imali, a ispadanje u polufinalu Kupa Srbije na završnom turniru takođe je uzdrmalo tim.
Nadu je vratila odlična polufinalna serija u plej-ofu protiv Novog Pazara. Dugo i uzbudljivo finale protiv Crvene zvezde moglo je doneti titulu. Ostao je utisak da je Vojvodina pokazala želju, ali nije istrajala. Novosađani su imali tim za rezultat, no nisu ga ostvarili. Odlučujuća majstorica u Beogradu pokazala je istinsku prednost domaćeg terena. Crvena zvezda je u svojoj sali bila bolja, sigurnija i konkretnija.
Šampionska titula se vratila kući! Deset godina Odbojkaški klub Vojvodina čekao je na naslov prvaka države. Deset sličnih i različitih timova pokušavalo je da se domogne najsjajnijeg pehara u nacionalnom prvenstvu. Nekoliko godina bili su Novosađani nadomak trofeju, a u sezoni 2016/2017. konačno su u tome i uspeli.
Vrelo leto donelo je mnoštvo promena – menadžment i struka odlučili su jednoglasno da pruže šansu jednoj novoj generaciji potpomognutoj iskusnim Petrovićem, Stankovićem i Pekovićem. Jedna od bitnih izmena bila je potpuna nova dijagonala. Šansu su dobili korektor Premović i dizač Radović, s tim da se kroz sezonu za mesto u postavi izborio i mladi drugi tehničar Vuk Todorović. Uz Stevana Simića, priliku su dobili David Mehić, Miran Kujundžić, Pavle Perić, Božidar Vučićević, Stefan Kovačević… Takođe, Vojvodina je dobila i novi stručni štab. Ulogu šefa stručnog štaba preuzeo je Nedžad Osmankač, dok je za njegovog asistenta imenovan Siniša Gavrančić.
Bilo je teških utakmica, bilo je i poraza, ali su crveno-beli od početka do kraja sezone igrali lepo, poletno, kvalitetno i motivisano. U prvom delu sezone zabeležili su puleni Osmankača samo jedan poraz, u Novom Pazaru. U CEV kupu blistala je Vojvodina sve do treće nepremostive prepreke, znatno bolje i iskusnije Pjaćence.
U Kupu Srbije su gajili nadu Novosađani i imali su izgledne šanse, ali su poraženi u finalu završnog turnira od domaćina Novog Pazara.
Vojvodina je sa prve pozicije ušla u plej -of što se pokazalo izuzetno važnim. Četvrtfinale sa Ljižanima, te polufinale protiv Jedinstva iz Stare Pazove bili su samo uvertira u odlučujuće borbe sa Crvenom zvezdom. Povela je na svom terenu Vojvodina 1:0 u seriji, ali su Beograđani iznenadili i napravili brejk u drugom meču u maloj sali Spensa. Odmah je uzvratila novosadska ekipa trijumfom na gostujućem terenu, pa je na Banjici imala i meč za titulu. Slavlje tima iz Srpske Atine Crvena zvezda uspela je samo da odloži, za majstoricu. Peti susret u prepunoj maloj dvorani SPC „Vojvodina” bio je priča za sebe.
Orilo se na tribinama i na terenu. Najvažniji domaći trofej posle dugo godina ponovo je stigao u Novi Sad. Bio je to uspeh kluba, uspeh proverenih vrednosti i sistema rada, a pre svega uspeh jedne nove generacije, koja je u sezonama koje su sledile, u manjem ili većem obimu, ostajala na okupu i najavila novu Vošinu eru.