Do kraja decenije usledio je nastavak zlatnog niza. Titule su stizale, jedna za drugom.
Posle velikog evropskog rezultata, a onda i konačnog povratka šampionskog pehara u Novi Sad, Vojvodina NS seme vratila se na pijedestal, koji joj je u gradu u sportskom smislu, a u državi u odbojkaškom, i pripadao.
Klub je postao zanimljiv i primamljiv mnogim velikim kompanijama, a pravi zaokret desio se dolaskom Dragoljuba Zbiljića, vlasnika Energotehnike Južna Bačka, do tada već poznatog po ulaganju u sport i talente. Samo kratko bio je Zbiljić potpredsednik Upravnog odbora, dok je već u decembru na poziciji predsednika zamenio Dejana Mandića. Novi ljudi u Upravnom odboru, ozbiljan pul sponzora, novi finansijski, infrastrukturni i organizacioni planovi bez sumnje su obeležili ulazak u sezonu 2017/2018. Generalni sponzor ostao je Institut za ratarstvo i povrtarstvo, a pul sponzora na čelu sa Južnom Bačkom, činili su između ostalog i NIS, Dunav osiguranje, Matijević, DDOR, Karin Invest, Put Invest, Galens, Unit, Godea i mnogi drugi. Naravno, izuzetno važna je bila i podrška Grada.
Na takmičarskom planu sve je bilo poznato. Najvažniji cilj šampiona Srbije bio je da titulu odbrani, da napadne i ostale domaće trofeje, ali i da kroz kvalifikacije pokuša da izbori mesto u grupnoj fazi Lige šampiona. Stigli su povratnik Miloš Vemić i srednji bloker Radiša Stevanović. Od iskusnijih bili su tu Marko Narančić, Nikola Peković i Čedomir Stanković.
Startni neuspeh u Superkupu nije poljuljao Novosađane, koji su u Superligi igrali zaista dobro. Samo jedan poraz uknjižili su u prvom delu i to u Novom Pazaru posle pet uzbudljivih setova. Na međunarodnoj sceni veliku šansu propustili su crveno-beli da se plasiraju u grupnu fazu Lige šampiona. Vojvodina je u kvalifikacionoj fazi do trećeg kola bila slobodna, a onda je za rivala dobila francuski Tuluz. Crveno-beli su skoro počistili sa terena francuskog predstavnika, te su veoma raspoloženi otišli put Tuluzа na revanš meč. Veliku priliku propustili su Novosađani, poveli su 1:0 u ovom meču, imali su šansu u trećem, posebno u četvrtom i u zlatnom setu koji su završeni na razliku.
Evropsko putovanje nastavili su puleni trenera Osmankača u CEV kupu, lako su preskočili ukrajinski Barkom, a u osmini finala protiv daleko jače poljske Resovije mogli su samo da pruže dostojan otpor. Kiks u polufinalu Kupa Srbije uslovio je da misli do kraja sezone budu usmerene ka odbrani titule. Do završne borbe preskočili su novosadski prvotimci Ljižane i Crvenu zvezdu, a onda su u finalu plej-ofa dva velika protivnika Vojvodina NS seme i Novi Pazar i publici i kompletnoj sportskoj javnosti priuštili četiri uzbudljiva meča. Veliki protivnik na svom terenu u Novom Pazaru, uz podršku publike, nije dozvolio Vojvodini da se raduje već posle tri utakmice, pa je u Pendiku zakazan i četvrti finalni duel.
Strpljiviji, uporniji i konkretniji bili su crveno-beli prvotimci, ali je Vojvodina pre svega imala veći izbor igrača, dužu klupu i kompletniji tim. Posle pravog maratona u završnici realizovali su Novosađani meč loptu, pa je slavlje u Pendiku moglo da počne.
Boškan – sportski direktor
Od januara 2018. Vojvodina je dobila i novog sportskog direktora, nekadašnjeg igrača i reprezentativca Slobodana Boškana. Dotadašnji sportski direktor Nikola Marić imenovan je za savetnika.
Nedžad Osmankač, šef stručnog štaba: Srećan sam i zadovoljan time što smo u dve godine osvojili dve titule. Mislim da je to bilo potrebno klubu, gradu i svima nama. Ponosan sam bio na momke koji su do kraja odradili posao i pokazali potencijal.
Još jedna sezona i još jedna titula – treća u nizu. Ipak, da bi došla do novog šampionskog pehara Vojvodina NS seme morala je u sezoni 2018/2019. da preskoči mnogo prepreka, da prebrodi velike promene, česte uspone, padove i iskušenja. Najvažnije je to što je upravo u takvim okolnostima pokazala veličinu i kvalitet.
U maju i junu usledio je rastanak sa dotadašnjim šefom stručnog štaba Nedžadom Osmankačem, kao i još nekolicinom igrača. Otišli su Peković, Stevanović, Radović, Šormaz, Suhinjin. Na mesto novog stratega klub je doveo uspešnog i cenjenog Duška Nikolića. Stigao je iskusni dizač Ivan Kostić, vratio se libero Goran Škundrić, deo šampionske porodice postali su i srednji bloker Mirko Radević, talentovani libero Stefan Negić, kao i dva internacionalca Kubanac Lazaro Fundora i Ukrajinac Dmitro Viecki.
Posle poraza u Superkupu, kroz kvalifikacije u Ligi šampiona Vojvodina se dobro borila, prošla dva kruga kvalifikacija, ali je u trećem bio bolji francuski predstavnik Šomon. U šesnaestini finala CEV kupa Novosađani su u prvom meču u Nemačkoj protiv Hipo Alpenvolejsa pružili odličnu partiju i izgubili u taj-breku, a onda poklekli i u revanšu u maloj sali Spensa. Poraz u polufinalu Kupa Srbije u Beogradu protiv Crvene zvezde upalio je crvenu lampicu. Upravni odbor odlučio je da se zahvali Dušku Nikoliću. Šef stručnog štaba postao je Siniša Gavrančić, njegov prvi asistent Đorđe Đurić, dok je za kondicionog trenera imenovan Aleksandar Jovančević. Pokazalo se to kao pravi potez, a posle duge potrage za dobitnom postavom najigranijom se pokazala ona u kojuj su većinom činili Vošini izdanci. Oni su i izneli sam finiš sezone, izborili prvo mesto za plej-of, lako stigli do finala, a onda u prvom meču na svom terenu doživeli poraz. Međutim, bio je to samo mali korak nazad kao zalet za novi uspeh. Naredna tri sjajna duela protiv Crvene zvezde rešila je Vojvodina u svoju korist, a podršku vernih navijača imala je jednako u Novom Sadu i Beogradu.
Miran Kujundžić, kapiten: Bila je to zahtevna i turbulentna sezona sa puno uspona i padova, a završena je osvajanjem titule. Pehar je adekvatna nagrada za rad, trud i kvalitet koji smo pokazali. Ipak, najvažnije je da smo kroz teške izazove koje smo prolazili naučili da verujemo jedni u druge i bili smo tim.
Akademija odbojke Vojvodine
Uoči sezone 2018/2019. klub je pokrenuo još jedan važan projekat. Osnovana je Akademija odbojke Vojvodina. Višedecenijski prepoznatljiv rad sa mladim igračima, brušenje odbojkaških bisera i uspesi u mlađim selekcijama podstakli su menadžment, a na inicijativu sportskog direktora Slobodana Boškana, da najbolja odbojkaška fabrika konačno dobije i sopstvenu školu, u kojoj će se raditi sa najmlađim uzrastom.
Ideja je bila da otvaranjem Akademije odbojke Vojvodina decu koja se nikada nisu bavila sportom uvede u odbojkaški svet na pravi način. Cilj je takođe bio da se pojača baza.
Dve sezone koje su usledile nakon osvajanja titule u maju 2019, jedne su od onih koje se dešavaju vrlo retko, ali na jedan jednostavan i upečatljiv način pokazuju koliko globalna dešavanja mogu uticati na život, suživot, pa i sport – a krivac je bio koronavirus.
Ipak, sezona 2019/2020. ostala je upamćena i po mnogim lepim trenucima i rezultatima. Bila je to jedna od najuspešnijih sezona u istoriji, u kojoj se Vojvodina NS seme okitila sa tri domaća pehara, a uz to kroz kvalifikacije stigla do evropske elite i igrala grupnu fazu Lige šampiona. I ne samo to, u ovoj takmičarskoj godini, novosadski kolektiv potpuno je afirmisao veliki broj mladih igrača.
Ekipu su napustili nosioci igre Božidar Vučićević, Miran Kujundžić, David Mehić, Stefan Kovačević, Ivan Kostić, Mirko Radević, Goran Skundrić, Lazaro Fundora, Dmitro Viecki, Mirko Radević. Okosnici koja je ostala na okupu, priključeni su već afirmisani srednji bloker Nemanja Mašulović, zatim mladi igrači Filip Kovačević, Boris Buša, iskusni libero Nikola Lakićević, korektor Aleksandar Blagojević, vratio se dizač Nedeljko Radović, a najveće pojačanje definitivno je bio nekadašnji reprezentativac primač Miloš Nikić.
Sezona je počela trijumfom u Superkupu.
Dalji ciljevi bili su i više nego jasni – na domaćoj sceni meta su bila oba nacionalna pehara, a na međunarodnoj tražio se put do grupe faze Lige šampiona. Odigrali su te jeseni Novosađani mečeve za pamćenje, posebno revanš drugog kola kvalifikacija u maloj sali Spensa protiv rumunske Arkade Galaci. Igrali su Vošini prvotimci i publika kao jedno, te napravili veliki rezultat, izborivši se najpre pobedom za zlatni set, a onda i trijumfom u zlatnom setu za prolaz u treće kolo. Nije bilo lako u susretu sa beloruskim Šahtjorom, ali su važan korak napravili puleni trenera Siniše Gavrančića u prvom meču u Novom Sadu. Ozbiljnost, maksimalnu koncentraciju i angažovanost sačuvali su i za revanš u Minsku, pa se u dalekoj Belorusiji slavio plasman u grupnu fazu Lige šampiona.
Igranje u grupi protiv velikih ekipa kakve su poljski Zaksa, te Fridrihshafen i belgijski Ruseklar značilo je mnogo ekipi Vojvodine na polju sticanja iskustva, napretka, ali i afirmacije na međunarodnoj sceni. Negde početkom 2020. sporazumno se klub rastao sa Milošem Nikićem, ali se vratio David Mehić.
Dok je Vojvodina sigurno i ubedljivo koračala kroz Superligu, u kojoj je osvojila prvo mesto i nastavila takmičenje u mini ligi, mnogo uzbudljivije bilo je u kup utakmicama. Protiv Radničkog i Niša, u četvrtfinalu i polufinalu poen količnike je odlučivao o tome ko će proći dalje, a oba puta brojke su bile na strani Novosađana. U velikom finalu u Ubu, Vojvodina je pobedila ekipu Partizana I podigla pehar zajedno sa velikom grupom fanova koja je stigla da podrži svoj tim.
Nakon pojave korona virusa i u Srbiji, negde na polovini mini lige prvenstvo je prekinuto, proglašeno je vanredno stanje, te je sport praktično utihnuo. Na osnovu statuta i trenutne situacije na tabeli, a odlukom Odbojkaškog saveza Srbije, Vojvodina je sasvim zasluženo proglašena prvakom.