Zagrljaji, osmesi, poznata lica i nova energija – u klupskim prostorijama Odbojkaškog kluba Vojvodina zavladao je onaj prepoznatljivi duh početka, koji u sportu znači samo jedno – vreme je za novu sezonu!
Ekipa je podmlađena, a snaga se traži – i nalazi – u sistemu, radu, poverenju i zajedništvu. U klupskim prostorijama, u kojima pune vitrine i fotografije svedoče o najsvetlijim stranicama domaće klupske odbojke, okupili su se igrači, treneri i menadžment. Vojvodina ulazi u novi ciklus sa verom u sopstveni potencijal, sa skromnošću, ali i sa odlučnošću da se raste – iz dana u dan, iz poena u poen.
Nova sezona donosi podmlađenu ekipu, nepoznanice i izazove. Ipak, Vojvodina može da se uzda u ono što ona ima kao malo ko – sistem, kulturu, tradiciju i veru u ljude. U novosadskom kolektivu se ne traže izgovori, već rešenja. Ne traže se junaci, već se gradi ekipa. A kad god je bilo najteže – Vojvodina je pokazala koliko može, jer ne igra dres – već oni koji ga poštuju.
Šef stručnog štaba Marko Narančić naglasio je da su strpljenje i podrška ključni.
– Još je rano za prognoze i očekivanja. Evidentno je da smo jako mladi. Šest igrača je otišlo, a jedini novajlija je talentovani Pavle Čolaković, koji je stigao iz Novog Sada. Vratili su nam se igrači, koji su bili na pozajmici, a priključeni su i odbojkaši iz naših mlađih selekcija. Trenutno je najstariji Stefan Negić, koji će poneti i kapitensku traku. U početku će nam faliti igrači koji su na pripremama seniorske reprezentacije – kaže Narančić i nastavlja: – Nekolicina igrača ima iskustvo iz prethodne dve sezone, što može biti prednost, ali imamo i one koji će prvi put igrati Superligu. Imamo veliki potencijal, u to ne sumnjam, ali je potrebno vreme i strpljenje.
– Vojvodina ima sistem, tradiciju, zdravu osnovu i sposobnost da se uzdigne i kada je najteže. Verujemo u mlade igrače. Oni su već pokazali kvalitet. Samo im je potrebna podrška svih nas u klubu, ali i podrška publike i javnosti. Nijedan put nije lak.
Marko Narančić naglašava da on neće pred igrače postavljati rezultatski pritisak. Za njega su važnije vrednosti koje ekipa treba da neguje.
– Ne želim da im stavljam breme na leđa. Verujem u jake treninge, veliki broj ponavljanja i dobru atmosferu. Želim da rastemo zajedno i da gradimo timski duh. Rezultate donosi ekipa, a ne pojedinci. Ići ćemo utakmicu po utakmicu i, bez obzira na sve, svaki put ćemo ići na pobedu.
Pripreme će trajati devet nedelja.
– Počinjemo sa tehnikom, radom na parteru, kondicijom, a potom prelazimo na vežbe snage, skokove, uigravanje i pripremne utakmice – zaključuje Narančić.
Ovo okupljanje nije samo još jedan datum u kalendaru – ono je podsetnik na to ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo. Vojvodina se ne plaši budućnosti – jer je gradi svakim treningom, svakom podrškom, svakim mladim igračem koji izađe na teren.
Biće uspona i padova, ali Voša ostaje verna vrednostima koje je čine – zajedništvo, poštenje, rad i međusobno poverenjue Jer, Vojvodina je najbolja onda kada je najpotrebnije. I kada verujemo jedni u druge – granice ne postoje.
