Žarko Kisić uvek je tu negde, kao pravi iskusni vođa sa klupe pruža podršku momcima na terenu. I uvek je spreman da uskoči i ukoliko je potrebno promeni energiju, donese boljitak i preokret. No, njegova kapitenska uloga mnogo je više od toga i to se potvrđuje svakim novim danom, u svakom meču, novom izazovu i ispitu. Traku nosi baš onako kako treba, dostojanstveno, odgovorno, požrtvovano.
Iako ima mnoštvo trofeja, njegova radost bila je jednaka radosti mlađih saigrača posle pobede u Obrenovcu i osvajanja Kupa Srbije. Kako popularni Kisa veli, taj pehar video je još 27. decembra.
– Tada, u punom Spensu, kada smo pobedili Partizan u drugom polufinalu, osetio sam energiju, video sam da smo prelomili i da smo shvatili da možemo. Sama finalna utakmica bila je nagrada za nas. Davali su nam ulogu favorita, ali nismo se opustili. Znali smo da moramo to da uradimo i da se mi pitamo. Tako su momci i odreagovali. Naravno, bilo je trenutaka kada su nam padale baš one lopte, za koje smo u prirpemi meča rekli “e to ne treba da nam se desi”. Ali smo uradili dobar posao, kompenzovali smo, našli smo način. Ako nije išao prijem, radio je blok, bili smo požrtvovani u polju, uvek je nešto bilo dobro – ističe Kisić.
Priznaje Vošin kapiten da je srećan kako je njegov tim odreagovao na jednu drugačiju ulogu u odnosu na Superkup, kako su momci izneli pritisak.
– U mentalnom sazrevanju video se napredak od početka sezone, ali i ozbiljan progres u igri. Ovo finale smo mi kontrolisali. To mi je davalo samopouzdanje . Još sam na konferenciji rekao da nismo nezasluženo ovde, prošli smo najteži žreb do finala. Izbacili smo Zvezdu, pa Partizan. Ubedili smo jedni druge da možemo. Uvek sam govorio da kada obučeš dres Vojvodine, ti moraš da veruješ da možeš svakoga da pobediš. To sam momcima govorio u svlačionici, na treninzima, pred utakmice.
Istina je i to da je Vojvodina u mnogim mečevima bila jača za klupu.
– Naši treninzi su ponekad jači od utakmice. To je ključ. Vojvodina je tim i ima klupu, to se vidi kada neko od nas uđe, umesto onoga na terenu i napravi nešto dobro. Može da igra ko hoće. Na tom putu , kroz prvenstvo i kup, svi su dobili šansu i maksimalno je iskoristili. Dobar rad i transfer treninga na utakmicu donosi rezultat. Još kad se tome doda energija momaka, imamo dobitnu kombinaciju. Čak i te mikrotraume, povrede i bolesti smo nekako sanirali, nismo kukali.
– Ja nisam napravio sebe autoritativnim ponašanjem prema njima, nego sam to izgradio i zaslužio svojim radom. I baš zato znaju kada ih kritikujem i prekorim da je to za njihovo dobro. I automatski prihvataju. Govorim im i igrački, ali čini mi se da im više upućujem ljudske savete. Kada obučeš dres Vojvodine treba da znaš kako da se ponašaš, kako da stojiš, kako da se boriš. Usadio sam im i to da cene ovaj trenutak, jer sve brzo prolazi. Da uživaju i da znaju to da iznesu.
Ne krije Žarko da rezultati menjaju želje i ambicije, ali i da je sada prilika da se do kraja prvenstva baš igraju, bez pritiska.
– Na početku sezone plan je bio da igramo, da se borimo i da probamo da izdržimo breme kluba. Ali, ako veruješ možeš sve. U nekim mečevima naša odbojka uslovno nije bila lepa za gledati, ali smo našli način da pobedimo. Imamo već dva trofeja. Idemo dalje, nećemo se predati. Verovatno će igra biti slobodnija, moguće je da će i drugi dobiti još više šanse. U isto vreme time možemo i mentalno sačuvati one koji su izneli najveći teret. Pozicija na tabeli jeste bitna, ali mnogo je važnije kako ćemo igrati u plej-ofu. Moram priznati da sanjam i treći trofej. Znam, mnogo je to daleko, biće teško, imaćemo velike rivale, ali treba sanjati i boriti se – kaže Žarko Kisić.
Vojvodina u petak, 1. marta nastavlja takmičenje u Superligi. U Subotici je očekuje težak zadatak protiv odlične ekipe Spartaka.
– Spartak igra mnogo bolje nego na početku, nekako izgledaju zrelije Subotičani, ali treba da damo sve od sebe. To će biti presek trenutnog stanja. Očekujem da nastavimo sa pobedničkim mentalitetom, da tako razmišljamo, pa šta bude. Da se igramo, bez pritiska, jer smo i do sada uradili neverovatnu stvar.