Rezultati mlađih nacionalnih timova minulog leta pokazali su da Srbija ima na čemu da gradi budućnost. Posebno u generacijama 2003, 2004, 2005, pa i 2006/07. Materijal za stvaranje nekih novih šampiona je tu, a da li će biseri zasijati u punom sjaju i da li će baš oni učiniti da i generacije posle njih zavole odbojku, te bazu učine širom, ne zavisi samo od tih momaka, njihovih ambicija i rada, nego i od toga na koji način će ih brusiti odbojkaški stručnjaci, sportski radnici, klubovi, odbojkaške organizacije. Za stasavanje sportista, osim, podrazumeva se, dobrih uslova i kvalitetnog treninga, jednako je važno i to da sazrevaju i rastu kroz jake utakmice. Odmeravanje snaga u svom uzrastu, bilo da je to pionirsko, kadetsko, juniorsko prvenstvo, dobro je, ali ne i dovoljno – isto kao što je za momke, koji su pred ulazom u prve timove, regionalna liga i više nego slaba.
Da igranje jakih mečeva, liga visokog ranga, odlazak na što više turnira, nadmetanje sa iskusnim igračima, ili sazrevanje u istom timu sa starijim i uspešnim odbojkašima, donosi više benefita, potvrđuju i mlade ekipe u Srbiji, među kojima je svakako i Vojvodina II. Kada još svoje mlade igrače možete da držite na okupu i pod budnim okom, rezultati su još vidljiviji.
Drugi tim srpskog šampiona, ili kako se još vodi, juniorski tim, ove sezone igra Prvu ligu, drugi rang u okviru Odbojkaškog saveza Srbije. I više nego uspešno. Bez lažne skromnosti, četa koju predvodi šef stručnog štaba juniora Marko Narančić, pravi je hit takmičenja. Zanimljivo je i to da se svake godine ova ekipa prilično renovira, postaje mlađa, pa je i ove sezone ona miks juniora i kadeta. Uprkos tome, rezultati ostaju, a jedan od razloga, osim dobrog rada i talenta, jeste i stasavanje kroz Prvu B ligu (koje više nema), a sada i kroz Prvu ligu Srbije.
Trener juniora Marko Narančić priča za web izdanje magazina OK Voša.
– Ovo mi je četvrta godina na mestu prvog trenera juniora. U tom periodu prošao sam tri ranga. Igrali smo Drugu ligu sever, pa Prvu B ligu, a sada i Prvu ligu Srbije. Za te četiri godine sam izveo dve generacije. Veći deo prve, koja je počela kod trenera Kozića, sada je u Novom Sadu, a aktuelna ekipa je druga generacija sa kojom radim. Svake godine ekipa je sve mlađa, momci idu ili u prvi tim, ili sada i u Novi Sad – kaže Narančić i nastavlja: – Imamo dve generacije koje su izuzetno perspektivne i bila bi prava šteta da one ne dobiju priliku da krče put ka seniorskim titulama. Mislim da je možda i ova mlađa generacija još perspektivnija. To se delom moglo videti i prethodne sezone, kada smo u juniorskoj konkurenciji pobeđivali Novi Sad, koji je jednim delom bio sastavljen i od naših juniora.
Veliki uspeh juniorski tim napravio je prethodne sezone kada je bio prvak Prve B lige.
– Naši rezultati su možda bolji do očekivanih, ali se nikada nismo vodili time da nešto moramo. Mi smo razvojni tim i uvek smo razmišljali samo o toj nedelji u kojoj radimo i fokusirali se na kvalitet trenažnog procesa. A ako bi rezultati dolazili, gledali smo da oni dolaze kao plodovi dobrog rada. To je prošle sezone donelo uspeh, a donosi i ove. Niko zaista nije od nas očekivao da i sada budemo u vrhu, možda smo sami između sebe postavili ciljeve. I za sada jako dobro guramo.
Trener Narančić potvrđuje da je mnogo benefita koje donosi igranje jakih mečeva. Rang u kojem nastupaju možda je baš po meri mladih igrača, jer imaju mogućnost da igraju, u situaciji kada superligaški timovi, boreći se za trofeje, rezultate, evropske domete, iziskuju iskustvo i zrelost. A i ne mogu svi odjednom u prvi tim.
– Samo dva kluba imaju dva tima u dva najviša ranga, a to smo Partizan i mi. S tim da smo mi u vrhu tabele. Generalno mislim da uvek možemo bolje. Kao što rekoh najvažniji je kvalitet trenažnog procesa. Mogu da pohvalim momke da su jako dobri i vredni. Vide se veliki pomaci od početka sezone do sada. Mislim da će dosta njih biti spremno i da će biti ravnopravni u prvom timu. I sada ponekad budu priključeni treninzima, a Matija Milanović i Nemanja Antunović nastupaju i za prvi tim i za nas – objašnjava strateg juniora i dodaje:
– U Prvoj ligi Srbije najmlađe ekipe smo upravo Partizan i mi, svi ostali uglavnom imaju iskusne timove, ili bar deo starijih igrača. Nije nam lako ni da igramo s njima, jer znaju da se nadigravaju, ali kroz takve mečeve stičemo neophodno iskustvo i napredujemo, što i jeste plan. Jako je važno da mladi odbojkaši igraju viši rang. Nema stvaranja superligaških igrača i budućih reprezentativaca bez toga. Možda nisam objektivan, ali siguran sam da bi ova ekipa mogla da igra i Superligu i da se tamo ne bi osramotila. A ne bismo ispali sigurno. Svi zajedno moramo da im omogućimo jake mečeve. Mlad igrač hoće sve brzo da radi i da sve odmah završi, a kada igrate protiv takvih ekipa, nekada morate malo da stanete na loptu, da usporite i tako stičete iskustvo, koje će biti potrebno u karijeri.
Menadžment i Uprava kluba trude se da mlađim selekcijama obezbede dobre uslove za rad.
– Mi stvarno imamo najbolje uslove. Moja ekipa radi kao prvi pogon, imamo dva treninga dnevno, ne svaki dan naravno, a sa kondicionim trenerom radimo i teretanu. Ukupno, to je desetak treninga nedeljno. Rad utiče i na njihov razvoj, a potvrda tome su mlađe nacionalne selekcije u kojima je mnogo naših igrača. Vojvodina ima sistem koji savršeno funkcioniše. Kadeti imaju saradnju sa akademijom, mi imamo saradnju sa kadetima, seniori s nama. To je jedan neraskidivi lanac. Iskreno, sledeće godine očekujem da nam prvi akademci dođu u juniorski pogon. Samim tim što se fokusiramo na trenažni proces i kvalitetan rad, rezultati neminovno dolaze. Mi nemamo ovde pritisak, ali kada nosite dres i grb Vojvodine, to se podrazumeva.
“Nema bolje stvari od te kada vi njih odbojkaški opismenite i date im šansu da zaigraju na mnogo višem nivou. Jako verujem u njih, odnosno u svaku generaciju igrača koju imam. Oni su jedini koje imam i oni za mene moraju biti najbolji.“
Marko Narančić
Krajnji cilj rada u svim mlađim selekcijama jeste pravljenje igrača za prvi tim.
– Tradicija našeg kluba je uključivanje mladih u prvi tim, naravno ne svih odjednom, ali malo po malo. Mislim da su ovi mlađi čak i perspektivniji od nekih, koji sada već imaju odlične karijere. Naravno, moraju oni puno da treniraju, neke stvari su malo dosadne, ali mora da se radi da bi se napredovalo.
Kada se svemu tome doda kompletan razvoj, rad na sticanju samouzdanja, insistiranje na pravim vrednostima, onda to zaista bude pravi put ka uspehu.
– Najveći utisak za mene je razvoj igrača i njihovo sazrevanje. Nema bolje stvari od te kada vi njih odbojkaški opismenite i date im šansu da zaigraju na mnogo višem nivou. Jako verujem u njih, odnosno u svaku generaciju igrača koju imam. Oni su jedini koje imam i oni za mene moraju biti najbolji. Imamo jako dobar odnos, u ekipi i međusobno. Ako nastave da budu vredni i dosledni kao do sada, siguran sam da će dobar deo njih biti seniorski šampioni. Mnogo radimo na tome da budemo tim, porodica, da uvažavamo jedni druge, da budemo vaspitani. Potenciramo na tome da na odbojku gledaju kao na sport u kojem zavisiš od svog saigrača. Moramo svi da imamo odnos prema klubu, da volimo i poštujemo tradiciju, klupske rezultate, istoriju, jer Vojvodina je institucija, dok smo mi ostali prolazni – završava priču trener Marko Narančić.
Ne treba sumnjati, budućnost kuca na vrata – ali svi zajedno ta vrata moramo otvoriti i podržati mladost.
Budućnost
A kakva budućnost čeka Vojvodinu i Srbiju u reprezentativnom smislu, tema je kojom se treba ozbiljno baviti.
– Mislim da odbojka, nažalost, nije primarni sport. Odnosno, ženska ima široku bazu, dok u muškoj to baš nije slučaj. Dok gledam mlađe selekcije vidim da kvalitet postoji, ali trenutno. Mi godinama izbacujemo dobre mlade igrače. Kvalitet je u trajanju. No, moramo ozbiljno svi, posebno na nivou Srbije, da se pozabavimo onim što dolazi.