Iz časopisa OK Voša
Jedan sistem, jedna porodica – dve ekipe u Superligi i jedan tim u Prvoj ligi. Ili drugačije rečeno: tri ekipe u dva najjača takmičarska ranga.
Još jednom, prepoznatljivi i provereni način rada, organizacije i ulaganja doneo je nešto što u srpskoj odbojci do sada još nije urađeno. Pobeda je to dugogodišnje vizije, kvaliteta i upornosti.
Odbojkaški klub Vojvodina NS seme i njegov mlađi brat Odbojkaški klub Novi Sad Maneks, ostvarili su ove sezone uspeh za veliki respekt i poštovanje. Crveno-beli su osvojili šestu uzastopnu titulu prvaka Srbije, devetnaestu ukupno, dok su plavo-beli postali novi superligaši. Vojvodina II, koju čini juniorsko-kadetski miks, postala je prvak Prve B lige i plasirala se u Prvu A ligu (u novoj sezoni ona će nositi naziv Prva liga Srbije).
Ono što je jednako važno koliko i rezultatski uspeh, jeste i to što je kroz takav sistem i ambicije afirmisano mnogo mladih igrača, kojima je ujedno omogućeno da naredne sezone igraju jače utakmice, te da na taj način sazrevaju odbojkaški i stiču iskustvo. To je zalog za budućnost ne samo za Vojvodinu, nego i za srpsku odbojku i sve reprezentativne selekcije. Broj reprezentativaca u svim uzrasnim kategorijama iz redova Vojvodine i Novog Sada, govori tome u prilog.
I umesto priče o još jednoj tituli, o kojoj je već sve ispričano, ovo je možda prava tema za generalnog direktora Vojvodine NS seme Nikolu Salatića.
– Ambicije i ciljevi Vojvodine su nadaleko poznati. Oni se više ne zaustavljaju samo na osvajanju domaćih trofeja, nego sežu i do međunarodne scene, odnosno do dobrog rezultata u Ligi šampiona. Zato je potrebno da imamo, uz naše mlade igrače, i odlične iskusne internacionalce i reprezentativce. Trudimo se da uvek pravimo dobar spoj, ali kako bi talentovani igrači sazrevali potrebno je da igraju, a ne samo da treniraju. Uz titulu seniorske ekipe Vojvodine, ulazak Novog Sada u Superligu i plasman Vojvodine II u Prvu A ligu, od izuzetnog su značaja u našoj priči. To je ono što smo želeli, da svi naši mladi igrači imaju mesto i minutažu, jer se ne može postati igrač samo kroz trening. Sada će svi oni imati kvalitetne utakmice u dva najviša ranga srpske odbojke – kaže Salatić.
Za one koji ne znaju, saradnja Vojvodine i Novog Sada traje godinama, ali je poslednje dve sezone ona i ozvaničena na skupštini i potpisom ugovora, prema kojem plavo-beli ostaju formacijski klub za sebe, ali pod ogrankom „starijeg brata“. Novi Sad sa jedne strane ima zadatak da omogućava mladim igračima da stasavaju kroz jake utakmice, dok Vojvodina daje mlade igrače i pokriva veći deo troškova. Onako, kako to oba kolektiva vole da kažu – sada su svi jedna porodica. Deo te sistemske priče jeste bio plan da Novi Sad postane superligaš, a da Vojvodina II igra drugi po jačini rang takmičenja.
– Za svaki rezultat je potrebno vreme. Dobar rad je sada urodio plodom. Ideju o saradnji dva kluba još davno su prvi predočili pokojni Aleksandar Pantić nekadašnji predsednik OK Novi Sad i, takođe pokojni, Vladimir Šiška, dugogodišnji potpredsednik našeg Upravnog odbora. Svima nam je mnogo žao što oni nisu doživeli da vide to što su godinama sanjali. Za njih smo dosanjali taj san – ističe Salatić i nastavlja: – U svakom slučaju saradnja i međusobno pomaganje traju dugo, ali je Novi Sad pod našim patronatom i zvanično poslednje dve godine. Osnovna ideja je mladi igrači ostaju u istom sistemu, pod budnim okom kluba i trenera. Shodno tome i šef stručnog štaba Novog Sada je naš trofejni stručnjak Nedžad Osmankač. Saradnja takođe daje mogućnost da tokom sezone rotiramo i prebacujemo igrače, ako vidimo da treba pomoć Novom Sadu, ili ako se neko dokazao u plavo-belom timu, a treba Vojvodini. Isto to važi i za Vojvodinu II.
Upravo Vojvodina II blistala je minule sezone i ostvarila veliki uspeh osvajanjem Prve B lige.
– Juniorima zaista svaka čast. Kako su u toj ekipi bili mlađi juniori, ali i nekolicina kadeta, trebalo im je vreme da dođu na svoje. Posle početne nesigurnosti nanizali su 17 uzastopnih pobeda i ubedljivo osvojili ligu.
Potvrda dobrog rada i kvaliteta je i broj igrača u nacionalnim mlađim selekcijama. Takođe, Vojvodina je sa Novim Sadom najzastupljenija na završnicama državnih prvenstava za mlađe kategorije.
– Činjenica je da su naši odbojkaši nosioci igre u juniorskoj i kadetskoj reprezentaciji, koje su izborile plasman na evropska prvenstva. Isti uspeh je postigla i mlađa seniorska selekcija Srbije, u kojoj su bili igrači Novog Sada i Vojvodine. Kada su u pitanju domaći državni šampionati, u četiri konkurencije imamo šest ekipa. Vojvodina je srebrna u juniorima, Novi Sad bronzani, a takođe i jedni i drugi učesnici su finala Prvenstva za kadete, na kojem je Voša bila zlatna. Pioniri i pretpioniri Vojvodine isto su učesnici završnica. Dodati treba tome i to da je kadetska reprezentacija grada Novog Sada osvojila tradicionalni Majski turnir. Što više ekipa, što više takmičenja, tim bolje. Mora postojati masovnost. Iz kvantiteta će doći i kvalitet. Naravno, svega toga ne bi bilo da nije predanog i stručnog rada naših trenera. U svakoj selekciji imamo po dva iskusna stručnjaka. Njihov rad se ogleda upravo u uspesima. I svi timovi u svakom trenutku imaju podršku i pomoć kondicionih trenera, fizioterapeuta, statističara i lekara.
Za ovakve rezultate i pobedu sistema rada potrebna je i velika podrška na svim nivoima.
– Najpre želim da se zahvalim predsedniku Dragoljubu Zbiljiću, koji je prepoznao i prihvatio naš sistem. On nije jeftin, ali je Zbiljić stvorio uslove i za to. Sve je to sistemski rad, koji iziskuje posvećenost, vreme, strpljenje i ulaganje na svim poljima. Zato je važno što imamo podršku od Upravnog odbora, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, pula sponzora i posebno NIS-a, koji je dao prostorije i stvorio osnovu za otvaranje doma za mlade igrače. Značajnu ulogu tu ima i Spens, koji je izlazio u susret sa terminima.
Uspesi iziskuju nove obaveze i veću odgovornost.
– Bićemo na slatkim mukama, ali to je sve deo posla. Naš zadatak je da pravilno rasporedimo sve kvalitetne igrače. Ujedno smo poslali zahtev Savezu da u narednoj sezoni otvori mogućnost za dvojnu registraciju većeg broja juniora. Iskreno se nadam da će zahtev biti prihvaćen, jer to može biti samo dobro za klubove i za srpsku odbojku. Takođe, radimo na rešavanju termina za trenažni proces. U Novom Sadu imamo dva muška superligaša i jednog ženskog. I svi treniraju i igraju u Spensovim salama. Već radimo na tome da usaglasimo termine, tako da svi mogu nesmetano da rade i napreduju. Pregovaramo i sa osnovnim školama, jer želimo da obezbedimo što više termina. Imamo dovoljan broj trenera, pa želimo za mlade da relizujemo i individualne treninge, kao i one po grupama. U svakom slučaju, imaćemo veliku odgovornost, organizacionu, takmičarsku, finansijsku i trenažnu. Ali, ne bojimo se izazova. Svaki novi uspeh motiviše nas da radimo jače i želimo više – zaključuje Nikola Salatić.