Sa izmenjim i podmlađenim sastavom novu sezonu Vojvodina II otvorila je sa dve pobede i tri vezana poraza. Juniorska ekipa, koju je činila i nekolicina kadeta, borila se sa mnogo izazova, na putu do cilja bilo je uspona i padova, mnogo rada, odricanja i dokazivanja.

Nakon tri poraza usledilo neverovatnih 17 uzastopnih pobeda, bez ijednog kiksa. Bio je to nit za veliki uspeh – titulu prvaka Prve B lige i plasman u Prvu A ligu Srbije. Rezultat je svakako plod višegodišnjeg rada, jer je i prethodne godine Vošinim juniorima malo falilo da učine isto. Pokazalo se da trener Marko Narančić odlično radi sa mladim igračima, a ove sezone u tome mu je pomogao i već dokazani stručnjak Siniša Gavrančić.

Bili su momci, to je sigurno, pre svega veliki tim. Važili su za ekipu koja puno radi, neguje borbenu odbojku i svaki put na teren izlazi maksimalno motivisano i angažovano.

Zajedništvo i drugarstvo pomoglo je i novajliji, Crnogorcu Vukašinu Cimbaljeviću, koji se vrlo brzo uklopio, skrenuo pažnju ne samo na svoju igru, nego i na svoj odnos prema treningu, utakmici i svim ostalim obavezama. U klupskom domu važi za izuzetno disciplinovanog, urednog i ljubaznog momka, uvek spremnog da pomogne.

– Moram reći da su me svi prihvatili čim sam stigao. To mnogo znači kada promeniš sredinu. Brzo sam sve ovo prihvatio kao svoju drugu kuću – kaže Cimbaljević i nastavlja: – Drago mi je da sam dobio šansu da pokažem šta znam. Igrao sam dosta utakmica, ali smo tokom čitave sezone bili tim sa više rešenja. Tako smo se nas trojica, četvorica, konstantno menjali. Početak je bio loš, trebalo nam je vremena da se uigramo. Počeli smo sa dve pobede i tri poraza, nakon čega je usledio taj neverovatan niz.

Vukašin je nekolicinu njih poznavao sa raznih turnira mlađih kategorija, pa mu je i to olakšalo uklapanje.

– Družili smo se na tim turnirima i igrali jedan protiv drugog, tako da sam znao da dolazim u dobru ekipu. Ovaj uspeh je za nas motiv više i podstrek da u narednoj sezoni dalje napredujemo i budemo još bolji. Prva A liga je veliki izazov za sve nas. Što se juniorske završnice tiče, malo poznajem ostale ekipe, znam jedino Novi Sad. Iskreno verujem u naš tim i znam da, ako pružimo maksimum kao i do sada, možemo do još jednog šampionskog pehara.

Za razliku od njega Branko Kopitić je u Vojvodini već deo „stare garde“. Dugo je u mlađim selekcijama, a u klupskom domu gotovo da je pravi domaćin.

– Bilo je teško i ove i prošle sezone. Mislim da smo sada naplatili sve za šta nam je prethodne takmičarske godine falilo i malo sreće. Tada smo za nijansu propustili, a sada smo briljirali. Isplatio se sav trud koji smo uložili. Jako smo zahvalni trenerima Narančiću i Gavrančiću na svemu. Krenuli smo loše, bilo je povreda i bolesti. Kroz to smo sazrevali i morali smo puno da radimo. Važno je to što smo bili pravi tim. Ovo je zaista uspešna sezona, ali moram naglasiti da nije gotova – ističe Kopitić.

Mladi korektor je tokom sezone trenirao i sa prvim timom, na kraju je u seniorskoj ekipi zamenio i povređenog Milana Zečevića.

– Za mene je velika stvar to što sam imao priliku da radim i sa prvim timom. To će me motivisati da još više napredujem – veli Branko i poručuje na kraju: – Želim da sezonu začinimo juniorskom titulom. Verujem da ćemo dati sve od sebe, da ćemo igrati kao prava ekipa i doneti još jedan pehar.

Podelite na društvenim mrežama