Uvek ističe da ima mnogo većih poznavaoca odbojke od njega i da samom igrom i nekim odlukama u odbojci treba da se bavi struka. No, posle samo četiri sezone, koliko je na čelu Upravnog odbora Odbojkaškog kluba Vojvodina, Dragoljub Zbiljić ne samo da je svim poznavaocima stao na crtu, nego ih je sve preskočio – u segmentu vođenja kolektiva, organizacije, ulaganja i ideja. Odbojkaški rečeno – taktički i energetski nadigrao.

U četiri sezone broji isto toliko šampionskih titula (pet ukupno Vošinih u nizu), Kup Srbije, dva Superkupa. Jednu grupnu fazu Lige šampiona Vojvodina je izborila kroz kvalifikacije, a posle mnogo godina novosadski klub izborio je za Srbiju (samim tim za sebe kao prvaka) igranje najjačeg evropskog klupskog takmičenja bez kvalifikacija. Infrastukturno je potpuno obnovio i nadgradio klub, a planova i ideja ima još napretek.

Zbiljić veruje da je tajna uspeha u posvećenosti, poslovanju, idejama i ambicijama. Kako kaže, odbojci je okrenut 24 časa, svakog dana uči, gleda utakmice, osluškuje, konsultuje se, pomaže i iz svog segmenta delovanja crpi bogato iskustvo i znanje… Što je najvažnije, srcem je potpuno u priči, klubu i magičnoj igri na mreži.

Za sezonu iza nas kaže da je uspešna, ali i da nije zadovoljan svim njenim segmentima.

– Ne možemo reći da sezona nije uspešna. Osvojili smo titulu, a u evropskim takmičenjima nas baš nije poslužila sreća u žrebu. Igrali smo najpre sa Trentinom, koji je nedavno bio finalista Lige šampiona, a kasnije smo naleteli na moskovski Dinamo koji je osvojio CEV kup. U oba meča pokazali smo zavidan kvalitet, ali nismo još dorasli da takve protivnike savladamo – ističe Zbiljić i nastavlja: – Nisam zadovoljan rezultatom u Kupu, reputaciono mi ne možemo na taj način gubiti. Nije me zabrinuo poraz, jednostavno to se desi, ali ono što Vojvodina ne sme sebi da dozvoli to je način na koji smo igrali u Kragujevcu. Moram da priznam, imam osećaj da smo potcenitili protivnika i ušli nonšalanto u meč. To je nedopustivo. Radnički je veliki klub, kao što su veliki i Ribnica, Partizan… Mi moramo za svaki meč da se spremamo kao da je istorijski, kao da je najvažniji, sa poštovanjem prema rivalima i sa verom u sebe. Tako smo morali igrati u Kragujevcu. Cenu toga odmah je platio trener Gavrančić, ali igrači jednako snose odgovornost. To su sve dobri momci i želim im puno sreće u nekim drugim klubovima, ali jednostavno u Vojvodini mora da se igra sa više žara i fokusa.

Na pitanje da li je falilo privrženosti, prvi čovek šampiona nema dilemu.

– Nije falilo privrženosti. Svi su oni shvatili veličinu kluba i zavoleli su Vojvodinu. Dosta je igrača koji su ponikli ovde. Međutim, činjenica je da ne mogu svi da isprate ambicije i pritisak. Klub je podignut na evropski nivo, budžet je bio milion evra, a biće i veći. Radimo na brendiranju autobusa, na vrhunskoj opremi i sve to podrazumeva standard kod svih nas. To pravimo da bi i naši igrači bili veći ratnici, na nivou takmičenja u Evropi, ali nikako zato ne treba da im dozvolimo da sa visine gledaju protivnika u našoj ligi. Pre svega nemaju na to pravo, a drugo mislim da su sve to dobri timovi koje moramo poštovati.

Sezonu je obeležila i promena trenera.

– Za Gavrančića mislim da je odličan trener i čovek zaslužuje sve komplimente. Međutim, falilo mi je tu nešto, pre svega iskorak u Evropi. Sećam se da sam pred utakmicu sa Galacijem tražio da izgovori da veruje u pobedu. On je rekao „učinićemo sve“. Treba mi neko da kaže DA – kaže Zbiljić i nastavlja: – Što se postavljanja Slobodana Boškana tiče nije bilo jednostavno. Godinu dana sam morao da ga nagovaram, jer ideja tinja odavno. Dobro je odregovao u završnici sezone, ali ovo tek treba da se pokaže kao dobra odluka. Za mene je Boškan, posle Gajića, najbolji srpski trener. Svi komplimenti idu na račun Nikole Grbića i ovom prilikom mu čestitam osvajanje Lige šampiona. Takođe, respekt zaslužuje i Slobodan Kovač za evropsko zlato. Međutim, siguran sam da je Boškan naš najbolji trener, koji to mora da iznese na svojim leđima i da stvori novu generaciju Vojvodine, da se vrati na visoko mesto u Evropi, potvrdi klasu, koju je već pokazao u inostranstvu. Imponuje činjenica da je on šef stručnog štaba i zaista mnogo verujem u njegov rad. To je odluka na duže staze, ima odrešene ruke, a sviđa mi se što konsultuje sve strukture kluba.

Osim šampionske titule i obezbeđene grupne faze Lige šampiona, jako je važno i to što su gotovo svi poslovni partneri ostali uz Vojvodinu u sezoni koja je bila teška na svim poljima. To je svakako dobar zalog za budućnost.

– Svaku instituciju čini skup autoriteta. Ja sam siguran da OK Vojvodina ima najozbiljniji Upravni odbor u zemlji, u svim sportovima. Na bazi toga razgovarali smo sa ljudima i kompanijama i svi su ostali uz nas. Time su pokazali društvenu odgovornost, ali i to koliko vole grad, jer je većina sponzora iz Novog Sada. Samo takmičenje bilo je jako teško, najvažnije je bilo sačuvati sport. Inače, ništa nije bilo normalno, od epidemioloških mera, preko praznih tribina, do atmosfere oko hale i ulaska u dvoranu. Sve je to, verujem, uticalo i na ekipu, ali sada očekujem da se vrati publika, normalizuje sve ostalo i da svi izvučemo maksimum.

Maksimum i više od toga standard je koji će šampion Srbije pratiti i naredne sezone.

– Vojvodina postavlja visoke standarde. I kada analiziram takav sam i prema sebi i svojim greškama. Zato u narednoj sezoni očekujem infrastrukturno korak napred. Imaćemo brendirani autobus, na kojem će na srpskom i engleskom pisati „Šampioni Srbije“. Tim autobusom moramo ići do aerodroma i sa aerodroma u Ligi šampiona. Gde god da prođemo mora da se zna da su prošli šampioni Srbije. Takmičarski, nadam se povoljnom žrebu za Ligu šampiona, pa da dobrom igrom i uz pomoć publike, koja treba da se vrati u hale, dođemo do atmosfere koja može doneti bar dve pobede kod kuće i jedne u gostima, za prolaz dalje. U Srbiji se dominacija podrazumeva. Mada, verujem da će biti nekoliko klubova koji će nam parirati. To je dobro, jer bez jakog prvenstva ne možemo da se spremimo za Evropu. Mislim da će biti dobro da se svi izmerimo na međunarodnoj sceni, ali i da vidimo koliko je jaka liga. Ja, iskreno, ne mislim da je liga slaba. Fali još nekoliko imena u nekoliko klubova, da se neki igrači vrate iz inostranstva. Znam da Partizan sklapa dobar tim, Zvezda i Radnički takođe, Ribnica je formirala praktično ekipu. Naravno, siguran sam da će Vojvodina biti najkvalitetnija, ali to mora pokazati na terenu i ne smemo dozvoliti da potcenimo ni protivnika ni sebe. Nemamo na to pravo – ističe Dragoljub Zbiljić i na kraju poručuje: – Kao predsednik kluba verujem u kompletnu strukturu našeg kolektiva koja je sada postavljena tako kako jeste. Mislim da energiju, koju svako daje u svom segmentu, možemo da prenesemo na ceo sistem i da dođemo do željenog cilja na svim poljima, posebno u Evropi.

Novi projekat

Po završetku sezone Upravni odbor i menadžment odmah su prionuli na posao u realizaciji novog projekta – agencije unutar kluba koja bi se bavila sportskim menadžmentom i imala svog agenta koji će zastupati igrače.

– Mislim da je to falilo Vojvodini, narodski rečeno sportski menadžer kluba, odnosno agent, koji treba da zastupa naše odbojkaše, čuva interese i kluba i igrača. U tom smislu doneli smo odluku da otvorimo aganciju unutar kluba, koju će voditi naš doskorašnji trener Đorđe Đurić. Kako ko napuni 18 godina, biće mu ponuđeno da potpiše ugovor prema kojem će Đurić dalje da voditi računa o njihovim karijerama. Jednostavno, imamo potrebu da posle silnih talenata koje smo pretvorili u odlične igrače, sada već razmišljamo o interesima kluba. Ne možemo stalno da pravimo generaciju koja treba da odgovori određenim zahtevima, a onda da igrači odu, kako to oni kažu, u jaču ligu. Pitanje je da li je svaka liga napolju jača i da li je to dobro za njihov napredak. Mnogo njih se utopi i nestane sa scene, a nama je važno da to sprečimo. Đuriću želim puno sreće u radu, siguran sam u njegove kvalitete, ljudske, moralne, stručne. Ima odlične kontakte sa klubovima iz Italije, Grčke, Poljske… Jednostavno, treba ga pustiti da radi i mislim da će to na duže staze dati rezultate i za igrače i za klub. Određeni broj igrača je već potpisao, za neke se čeka pristanak roditelja. Verujem da će se i to realizovati. Uostalom, ako mi sami ne verujemo u svoje potencijale, ko treba da veruje. Takođe, momci koji ovde igraju valjda treba da veruju u instituciju kluba više nego u nekog menadžera koji živi na 500 km odavde i pozove ih dva puta mesečno. Očekujem da postoji zdrava logika i da ćemo napraviti dobru bazu za dalji period – objašnjava Dragoljub Zbiljić.

Podelite na društvenim mrežama