| Vojvodina NS seme – Crvena zvezda 3:2 (19:25, 25:23, 21:25, 25:19, 15:9)
Novi Sad: Mala dvorana SPC „Vojvodina“, gledalaca 1200, sudije Gradinski i Lazarević. Vojvodina NS seme: Simić 12, Vučićević 1, Stanković 6, Premović 19, Kujundžić 14, Peković, Mehić 20, Radović, Todorović 2, Kovačević, Perić. Crvena zvezda: Jevtić, Samardžić, Petrović 6, Gmitrović 8, Mašulović 6, Milutinović 7, Nejić 16, Štavlić, Stojsavljević 12, Munćan 5, Blagojević 12, Veljović. Posle dugo godina, titula se vratila kući! Odbojkaški klub Vojvodina NS seme postao je šampion Srbije i bogatoj kolekciji trofeja dodao 14. titulu državnog prvaka, pošto je u petoj utakmici finala, na svom terenu savladao Crvenu zvezdu 3:2. Neki novi klinci, sa novim trenerskim timom, učinili su nešto što mnogi na početku ove sezone nisu ni očekivali.
|
Iako termin odigravanja odlučujućeg meča nije bio baš najpoželjniji, mnogi su očigledno požurili s posla, ili iz škole, kako bi podržali svoje ljubimce i pomogli im na putu do cilja. Bila je mala dvorana Spensa i najispunjenija u ovoj sezoni i čini se da su upravo podrška publike, kao i energija i velika želja novosadskih prvotimaca bili tas na vagi. Naime, počeli su puleni trenera Nedžada Osmankača dosta stegnuto, ulog je bio veliki, pa su ekipe odmeravale snage praktično do polovine seta. Tada je gas dala Crvena zvezda, bila je sigurnija i konkretnija, te zasluženo dobila prvi set. No, to nije pokolebalo domaće, koji se nisu predavali, već su konsolidovali redove, a svežinu je doneo i ulazak u igru mladog dizača Vuka Todorovića. Iako je Zvezda imala vođstvo od 16:13, požrtvovanom igrom i sa nekoliko dobrih servisa Novosađani su se vratili, izjednačili, a onda u neizvesnoj završnici stigli do 1:1. Klackalica je u nastavku opet bila na strani gostiju, ali su u četvrtom setu konačno dali najbolje od sebe i pokazali zašto su i u ligi zauzeli prvo mesto. Sve što su naradili tokom sezone, materijalizovali su najpre u tom periodu, a onda i u taj breku. Publika je bila na nogama, nosila je na krilima veoma motivisani tim Vojvodine. Napadali su Novosađani, branili se, bili dobri u svim elementima, a peti set odigrali su u jednom dahu. Kada je pao i poslednji poen usledilo je opšte slavlje na tribinama i terenu, a svi u Vojvodini vrlo emotivno proslavili su osvajanje titule, na koju se čekalo dugo.
Čedomir Stanković: Teško je naći prave reči posle ovakve utakmice. Vratili smo titulu u Novi Sad, veoma sam ponosan, samo mi znamo koliko je bilo teško. Želim da se zahvalim i onima koji nisu verovali, jer je to za nas bio motiv više da pokažemo da smo najbolji. Prelomni momenat bio je četvrti set, trebalo je imati razumevanja, jer smo mlada ekipa, oscilacije su česte, ali smo sve to prebrinuli, stojički izneli i na kraju pokazali veliko srce i kvalitet.
Nikola Peković: Bila je ovo najteža i najlepša utamica. Pokazali smo da smo zaslužili ovaj pehar, mnogo smo radili, ali smo znali šta hoćemo. Najslađe je što smo titulu osvojili baš u petoj utakmici, posle pet setova, pred svojom publikom. To je san svakog sportiste. Najbitnije je da smo bili ekipa i da je svako od nas verovao i kad nam nije išlo. Zaslužili smo i ovu punu dvoranu, a vratili smo navijačima na najlepši način. Želim svima da poručim da dovode svoju decu na utakmice i da ih uče da se Vojvodina voli.
Trener Nedžad Osmankač: Fantastična publika je bila tas na vagi. Presrećan samo, bilo je 0:1 i 1:2, ali smo mnogo želili, bili smo hrabri, strpljivi, junački smo sve izdržali. Svi su uživali u ambijentu, a potvrdilo se da je Novi Sad odbojkaški grad. Zahvalio bih se svima, prijateljima, publici, sponzorima i pre svega čelnicima kluba koji su verovali u nas. Ovo je titula za sve nas koji volimo k